《善生佛史》的注释
14. Sujātabuddhavaṃsavaṇṇanā
从那以后，在这个贤劫的后一阶段，众生的寿命逐渐缩短，最后减到九万岁的时候，有一位名叫善生的导师出现在世间，他身体清净，生来就端正美好。他也圆满修集了种种波罗蜜，先投生在兜率天，再从兜率天去世，降生在善吉祥城，投生到上胜王的王族里，进入第一王妃光胜的胎中。过了十个月，他从母亲胎中出生。命名那天，因为他能让整个赡部洲的一切众生都得到安乐，大家就给他取名叫“善生”。他在家生活了九千年。有三座宫殿：吉祥殿、胜吉祥殿、吉祥喜殿。以吉祥喜天后为首，有两万三千名宫女在身边侍奉。
Tato tassāparabhāge tasmiṃyeva maṇḍakappe anupubbena aparimitāyukesu sattesu anukkamena parihāyitvā navutivassasahassāyukesu jātesu sujātarūpakāyo parisuddhajāto sujāto nāma satthā loke udapādi. Sopi pāramiyo pūretvā tusitapure nibbattitvā tato cavitvā sumaṅgalanagare uggatassa nāma rañño kule pabhāvatiyā nāma aggamahesiyā kucchismiṃ paṭisandhiṃ gahetvā dasannaṃ māsānaṃ accayena mātukucchito nikkhami. Nāmaggahaṇadivase cassa nāmaṃ karonto sakalajambudīpe sabbasattānaṃ sukhaṃ janayanto jātoti ‘‘sujāto’’ tvevassa nāmamakaṃsu. So navavassasahassāni agāraṃ ajjhāvasi. Sirī upasirī sirinando cāti tassa tayo pāsādā ahesuṃ. Sirīnandādevippamukhāni tevīsati itthisahassāni paccupaṭṭhitāni ahesuṃ.
他看见四种预兆之后，光荣喜天后的儿子优波先那出生了，他骑上一匹名叫运鹅的骏马，进行了大出家，出家修行。他出家的时候，有千万人跟着他一起出家。然后，他在这些人的围绕下，修了九个月的苦行。在毗舍佉月满月那天，他在光荣欢喜城里，吃了长者光荣喜的女儿供养的极其甘美的乳粥，在娑罗林中度过了白天，傍晚时拿了游方行者善喜给的八把草，走到竹菩提树旁，铺了一个三十三肘宽的草座。太阳还没落山，他就摧破了魔军，证得了无上正等正觉。诵出诸佛所常诵的庆悦偈之后，他在菩提树附近度过了七个七天。梵天请求他之后，他看见自己的弟弟善见王子、祭官之子天王子能够证悟四圣谛，就腾空飞行，降落在善吉祥城附近的善吉祥园。园丁把他的弟弟善见王子和祭官之子天王子叫来，世尊就在他们和他们的眷属中间坐下，转起了法轮。当时，有八千万众生证悟了法。这是第一次证悟。
So cattāri nimittāni disvā sirīnandādeviyā upasene nāma putte uppanne haṃsavahaṃ nāma varaturaṅgamāruyha mahābhinikkhamanaṃ nikkhamitvā pabbaji. Taṃ pana pabbajantaṃ manussānaṃ koṭi anupabbaji. Atha so tehi parivuto nava māse padhānacariyaṃ caritvā visākhapuṇṇamāya sirīnandananagare sirīnandanaseṭṭhissa dhītāya dinnaṃ paramamadhuraṃ madhupāyāsaṃ paribhuñjitvā sālavane divāvihāraṃ vītināmetvā sāyanhasamaye sunandājīvakena dinnā aṭṭha tiṇamuṭṭhiyo gahetvā veḷubodhiṃ upasaṅkamitvā tettiṃsahatthavitthataṃ tiṇasantharaṃ santharitvā sūriye dharamāneyeva samāraṃ mārabalaṃ vidhamitvā sammāsambodhiṃ paṭivijjhitvā sabbabuddhānuciṇṇaṃ udānaṃ udānetvā sattasattāhaṃ bodhisamīpeyeva vītināmetvā brahmunā āyācito attano kaniṭṭhabhātikaṃ sudassanakumāraṃ purohitaputtaṃ devakumārañca catusaccadhammapaṭivedhasamatthe disvā ākāsena gantvā sumaṅgalanagarasamīpe sumaṅgaluyyāne otaritvā uyyānapālena attano bhātikaṃ sudassanakumāraṃ purohitaputtaṃ devakumārañca pakkosāpetvā tesaṃ saparivārānaṃ majjhe nisinno dhammacakkaṃ pavattesi. Tattha asītiyā koṭīnaṃ dhammābhisamayo ahosi. Ayaṃ paṭhamābhisamayo ahosi.
当世尊在善见园门口的大娑罗树根下示现双神变，然后前往三十三天度过雨安居时，有三百七十万众生通达了法。这是第二次证悟。当善生的十力者前往父王那里时，有六百万众生通达了法。这是第三次证悟。因此说：
Yadā pana bhagavā sudassanuyyānadvāre mahāsālamūle yamakapāṭihāriyaṃ katvā devesu tāvatiṃsesu vassāvāsaṃ upāgami, tadā sattattiṃsasatasahassānaṃ dhammābhisamayo ahosi. Ayaṃ dutiyo abhisamayo ahosi. Yadā pana sujāto dasabalo pitusantikaṃ agamāsi, tadā saṭṭhisatasahassānaṃ dhammābhisamayo ahosi. Ayaṃ tatiyo abhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
就在那个曼达劫里，有一位名叫善生的导师。
狮子的下巴、牛的肩背，无法衡量，难以接近。
‘‘Tattheva maṇḍakappamhi, sujāto nāma nāyako; Sīhahanusabhakkhandho, appameyyo durāsado.
佛陀就像一轮没有污垢的明月，又像拥有百道光芒的太阳，威光炽盛。
正觉者就这样永远光彩照人，一直散发着荣耀的光辉。
‘‘Candova vimalo buddho, sataraṃsīva patāpavā; Evaṃ sobhati sambuddho, jalanto siriyā sadā.
证得无上正等正觉之后，正等觉者
在善吉祥城里，他转动了法轮。
‘‘Pāpuṇitvāna sambuddho, kevalaṃ bodhimuttamaṃ; Sumaṅgalamhi nagare, dhammacakkaṃ pavattayi.
当善生——世间导师——宣说殊胜之法时，
在第一次说法时，八亿众生证悟了。
‘‘Desente pavaraṃ dhammaṃ, sujāte lokanāyake; Asītikoṭī abhisamiṃsu, paṭhame dhammadesane.
当善生佛名声无可比拟，来到天界结雨安居时；
第二次证悟时，有三百七十万众生证悟。
‘‘Yadā sujāto amitayaso, deve vassaṃ upāgami; Sattattiṃsasatasahassānaṃ, dutiyābhisamayo ahu.
当无与伦比的善生来到父亲面前时，
第三次证悟时，有六百万众生。
‘‘Yadā sujāto asamasamo, upagacchi pitusantikaṃ; Saṭṭhisatasahassānaṃ, tatiyābhisamayo ahū’’ti.
“就在那里，就在那曼达劫中”的意思是：善慧世尊出现的那个曼达劫，就在同一劫中，善生世尊也出现了。“狮颊”：他的颊骨像狮子一样，所以叫狮颊。不过狮子的下颊骨是饱满的，上颊骨并不饱满；而这位大人两个颊骨都像狮子的下颊骨那样完全饱满，犹如白半月第十二日的月亮。因此说“狮颊”。“牛肩”：肩膀像公牛一样圆润舒展，意思是像精心旋制而成的黄金柱一样的肩膀。“千光者”：像太阳一样。“以祥光”：以佛陀的祥光。“至上的菩提”：无上正觉。
Tattha tattheva maṇḍakappamhīti yasmiṃ maṇḍakappe sumedho bhagavā uppanno, tattheva kappe sujātopi bhagavā uppannoti attho. Sīhahanūti sīhassa viya hanu assāti sīhahanu. Sīhassa pana heṭṭhimahanumeva puṇṇaṃ hoti, na uparimaṃ. Assa pana mahāpurisassa sīhassa heṭṭhimahanu viya dvepi paripuṇṇāni dvādasiyaṃ pakkhassa candasadisāni honti. Tena vuttaṃ ‘‘sīhahanū’’ti. Usabhakkhandhoti usabhasseva samappavaṭṭakkhandho, suvaṭṭitasuvaṇṇāliṅgasadisakkhandhoti attho. Sataraṃsīvāti divasakaro viya. Siriyāti buddhasiriyā. Bodhimuttamanti uttamaṃ sambodhiṃ.
世尊在善法城的善法园里，为前来集会的人们说法，然后以“善来比丘”的方式让六百万人出家。他在这些人中间诵出波罗提木叉，这就是第一次集会。之后，世尊从三十三天降临时，有五百万人集会，这是第二次集会。后来，人们听说“善见王子在世尊身边出家，证得了阿罗汉果”，心想“我们也出家吧”，于是来了四十万人，善见长老带着他们来到善生人中之雄面前。世尊为他们说法，以“善来比丘”的方式让他们出家，在具足四支的集会中诵出波罗提木叉，这就是第三次集会。因此这样说：
Sudhammavatīnagare sudhammuyyāne āgatānaṃ manussānaṃ dhammaṃ desetvā saṭṭhisatasahassāni ehibhikkhubhāvena pabbājetvā tesaṃ majjhe pātimokkhaṃ uddisi, so paṭhamo sannipāto ahosi. Tato paraṃ tidivorohaṇe bhagavato paññāsasatasahassānaṃ dutiyo sannipāto ahosi. Puna ‘‘sudassanakumāro bhagavato santike pabbajitvā arahattaṃ patto’’ti sutvā ‘‘mayampi pabbajissāmā’’ti āgatāni cattāri purisasatasahassāni gahetvā sudassanatthero sujātaṃ narāsabhaṃ upasaṅkami. Tesaṃ bhagavā dhammaṃ desetvā ehibhikkhupabbajjāya pabbājetvā caturaṅgasamannāgate sannipāte pātimokkhaṃ uddisi, so tatiyo sannipāto ahosi. Tena vuttaṃ –
善生大仙有过三次集会。
那些漏尽、无垢、心已寂静、具如是德的圣者们。
‘‘Sannipātā tayo āsuṃ, sujātassa mahesino; Khīṇāsavānaṃ vimalānaṃ, santacittāna tādinaṃ.
已得神通力者、于诸有中未得者；
他们首先聚集，共有六十万。
‘‘Abhiññābalappattānaṃ, appattānaṃ bhavābhave; Saṭṭhisatasahassāni, paṭhamaṃ sannipatiṃsu te.
又有一次集会，是在胜者从三十三天降下的时候。
第二次集会，有五百万。
‘‘Punāparaṃ sannipāte, tidivorohaṇe jine; Paññāsasatasahassānaṃ, dutiyo āsi samāgamo.
善见这位上首弟子，走近人中牛王世尊的时候，
带着四十万随从，前去亲近正等正觉者。
‘‘Upasaṅkamanto narāsabhaṃ, sudassano aggasāvako; Catūhi satasahassehi, sambuddhaṃ upasaṅkamī’’ti.
其中，“未得者”的意思是还没有到达任何一个存在界。也有一种读法是“未在诸有中现起”，意思一样。“从三十三天降下”应当理解为指正在降下的那个人，也就是从天上下来的人；这是通过语法成分的错位来表达的。或者，“从三十三天降下”指的是从三十三天降下这件事。“胜者”的意思是“胜者的”，这里的位格应当理解为表示属格的意义。
Tattha appattānanti bhavābhave asampattānanti attho. ‘‘Appavattā bhavābhave’’tipi pāṭho, soyevattho. Tidivorohaṇeti saggalokato otarante kattukārake daṭṭhabbo. Kārakavipallāsena vuttaṃ. Atha vā tidivorohaṇeti tidivato otaraṇe. Jineti jinassa, sāmiatthe bhummaṃ daṭṭhabbaṃ.
那时，据说我们的菩萨曾是一位转轮王，听说“佛陀出现在世间了”，就去拜见世尊，听了佛法之后，把连同七宝在内的四大洲统治权都供养给以佛陀为首的比丘僧团，然后在导师面前出家了。全岛上的居民获得王权后，承担起寺院服务的工作，经常以佛陀为首的僧团做大布施。那位导师也为他授记说：“未来你将成佛，名叫乔达摩。”因此说：
Tadā kira amhākaṃ bodhisatto cakkavattirājā hutvā ‘‘buddho loke uppanno’’ti sutvā bhagavantaṃ upasaṅkamitvā dhammakathaṃ sutvā buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa sattahi ratanehi saddhiṃ catumahādīparajjaṃ datvā satthu santike pabbaji. Sakaladīpavāsino janā raṭṭhuppādaṃ gahetvā ārāmikakiccaṃ sādhetvā buddhappamukhassa saṅghassa niccaṃ mahādānamadaṃsu. Sopi naṃ satthā – ‘‘anāgate gotamo nāma buddho bhavissatī’’ti byākāsi. Tena vuttaṃ –
那时我是四洲之主。
那时我是能在空中行走的转轮王，拥有强大的威力。
‘‘Ahaṃ tena samayena, catudīpamhi issaro; Antalikkhacaro āsiṃ, cakkavattī mahabbalo.
在四大洲中，那伟大的王国与七种最殊胜的珍宝；
我把四大洲的大王国及七宝都奉献给了佛陀，然后就在他身边出家了。
‘‘Catudīpe mahārajjaṃ ratane satta uttame; Buddhe niyyātayitvāna, pabbajiṃ tassa santike.
守园人在乡村起立受食并给予供养，
他们把坐卧处等资具供养给比丘僧团。
‘‘Ārāmikā janapade, uṭṭhānaṃ paṭipiṇḍiya; Upanenti bhikkhusaṅghassa, paccayaṃ sayanāsanaṃ.
那位佛陀也为我授记，他是统御一万个世界的自在者；
在三万劫之后，这位将会成为佛陀。
‘‘Sopi maṃ buddho byākāsi, dasasahassimhi issaro; Tiṃsakappasahassamhi, ayaṃ buddho bhavissati.
‘‘Padhānaṃ padahitvāna…pe… hessāma sammukhā imaṃ.
听说了他也去世的消息后，我生起了更大的欢喜。
我确实立下了殊胜的誓愿，为了圆满十波罗蜜。
‘‘Tassāpi cavanaṃ sutvā, bhiyyo hāsaṃ janesahaṃ; Adhiṭṭhahiṃ vataṃ uggaṃ, dasapāramipūriyā.
经藏和律藏，以及九分教的佛陀教导；
把这一切都学完之后，我让胜者的教法大放光彩。
‘‘Suttantaṃ vinayañcāpi, navaṅgaṃ satthusāsanaṃ; Sabbaṃ pariyāpuṇitvāna, sobhayiṃ jinasāsanaṃ.
在那里不放逸地安住，修习了梵住之后，
证得神通彼岸后，他去了梵天界。
‘‘Tatthappamatto viharanto, brahmaṃ bhāvetva bhāvanaṃ; Abhiññāpāramiṃ gantvā, brahmalokamagañchaha’’nti.
这里，“在四洲”是指连同附属洲在内的四大洲。“空中行者”是指以轮宝为先导而在空中飞行。“七宝”是指象宝等七种宝物。“最上”是指最上等的；或者也可以理解为“在最上的佛陀中”。“奉献”就是给予。“赋税”指国家的税收，也就是收入的意思。“收集”就是聚成一堆、归拢到一起。“资具”指袈裟等各种生活所需。“一万世界之主”是指在一万个世界中的主宰，应当知道这是就他的出生领域而说的。而世尊是无量世界之主。“于三万劫中”的意思是：从此时起往上算，到三万劫的尽头。
Tattha catudīpamhīti saparivāradīpānaṃ catunnaṃ mahādīpānanti attho. Antalikkhacaroti cakkaratanaṃ purakkhatvā ākāsacaro. Ratane sattāti hatthiratanādīni satta ratanāni. Uttameti uttamāni. Atha vā uttame buddheti attho daṭṭhabbo. Niyyātayitvānāti datvāna. Uṭṭhānanti raṭṭhuppādaṃ, āyanti attho. Paṭipiṇḍiyāti rāsiṃ katvā saṃkaḍḍhitvā. Paccayanti cīvarādivividhaṃ paccayaṃ. Dasasahassimhi issaroti dasasahassilokadhātuyaṃ issaro, tadetaṃ jātikkhettaṃ sandhāya vuttanti veditabbaṃ. Anantānaṃ lokadhātūnaṃ issaro bhagavā. Tiṃsakappasahassamhīti ito paṭṭhāya tiṃsakappasahassānaṃ matthaketi attho.
那位善生世尊的都城名叫善吉祥，父亲是名为上胜的国王，母亲是名为光胜的王后，善见和善天是两位上首弟子，侍者名叫那罗陀，那迦和那迦萨玛拉是两位上首女弟子，菩提树是大琉璃树。据说那棵菩提树枝干粗壮、孔洞极少，枝条宽广茂密，叶子像琉璃宝一样色泽清净，极为可爱，就像孔雀尾羽束一样光彩夺目。那位世尊的身高是五十肘，寿命九万岁，正妃名叫光荣喜，儿子名叫优波先那。他骑着骏马宝车出家，在月圆城的石园中般涅槃。因此说道：
Tassa pana sujātassa bhagavato sumaṅgalaṃ nāma nagaraṃ ahosi, uggato nāma rājā pitā, pabhāvatī nāma mātā, sudassano ca sudevo ca dve aggasāvakā, nārado nāmupaṭṭhāko, nāgā ca nāgasamālā ca dve aggasāvikā, mahāveḷurukkho bodhi, so kira mandacchiddo ghanakkhandho paramaramaṇīyo veḷuriyamaṇivaṇṇehi vimalehi pattehi sañchannavipulasākho mayūrapiñchakalāpo viya virocittha. Tassa pana bhagavato sarīraṃ paṇṇāsahatthubbedhaṃ ahosi, āyu navutivassasahassāni, sirīnandā nāmassa aggamahesī, upaseno nāma putto. Turaṅgavarayānena nikkhami. So pana candavatīnagare silārāme parinibbāyi. Tena vuttaṃ –
有一座城叫善吉祥，有一位刹帝利叫上胜。
善生大仙的母亲名叫帕跋瓦提。
‘‘Sumaṅgalaṃ nāma nagaraṃ, uggato nāma khattiyo; Mātā pabhāvatī nāma, sujātassa mahesino.
善见和善天是两位上首弟子。
有一位名叫那罗陀的侍者，他是善生大仙的侍者。
‘‘Sudassano sudevo ca, ahesuṃ aggasāvakā; Nārado nāmupaṭṭhāko, sujātassa mahesino.
龙与龙萨马拉是两位上首女弟子。
世尊的那棵菩提树，被称为“大竹”。
‘‘Nāgo ca nāgasamālā ca, ahesuṃ aggasāvikā; Bodhi tassa bhagavato, mahāveḷūti vuccati.
那棵树树干粗壮，没有孔洞，长着叶子。
它笔直高大，看着让人心生欢喜。
‘‘So ca rukkho ghanakkhandho, acchiddo hoti pattiko; Uju vaṃso brahā hoti, dassanīyo manoramo.
一根树干长起来之后，就从那里分出枝条。
就像一把精心编结的孔雀羽毛扇，那棵树看起来也是如此庄严美丽。
‘‘Ekakkhandho pavaḍḍhitvā, tato sākhā pabhijjati; Yathā subaddho morahattho, evaṃ sobhati so dumo.
它没有刺，也没有大的孔洞；
枝条向四周舒展，既不稀疏，又有清凉浓密的树荫，让人心情愉悦。
‘‘Na tassa kaṇṭakā honti, nāpi chiddaṃ mahā ahu; Vitthiṇṇasākho aviralo, sandacchāyo manoramo.
这位胜者身高五十肘。
具足一切最胜形相，圆满一切功德。
‘‘Paññāsaratano āsi, uccattanena so jino; Sabbākāravarūpeto, sabbaguṇamupāgato.
他的光芒无与伦比，向四周流散开来。
他是无量的，无可比拟，用任何比喻都无法相比。
‘‘Tassa pabhā asamasamā, niddhāvati samantato; Appamāṇo atuliyo, opammehi anūpamo.
九万岁是那时存在的寿量；
他住世如此之久，度脱了众多众生。
‘‘Navutivassasahassāni, āyu vijjati tāvade; Tāvatā tiṭṭhamāno so, tāresi janataṃ bahuṃ.
就像大海里的波浪，就像天空中的星辰；
那时，教法就是这样被诸阿罗汉所庄严。
‘‘Yathāpi sāgare ūmī, gagane tārakā yathā; Evaṃ tadā pāvacanaṃ, arahantehi cittitaṃ.
那位佛陀无与伦比，他的那些功德也不可衡量；
这一切全都消失了，难道一切诸行不都是空的吗？
‘‘So ca buddho asamasamo, guṇāni ca tāni atuliyāni; Sabbaṃ tamantarahitaṃ, nanu rittā sabbasaṅkhārā’’ti.
在这里，“无孔”是指没有孔洞。应当像“无腹少女”这类例子那样来理解。有些人读作“孔洞是微小的”。“多叶”是指叶子很多，意思是被玻璃和宝石色泽的叶子所覆盖。“端正”是指不弯不曲。“竹”就是竹子。“粗大”是指从四周看都很大。“单干”是指没有分枝、只有单独一根、没有第二根。“增长之后”就是长大之后。“从那之后枝条裂开”是指从竹子的顶端长出五种枝条并裂开。也有读作“Tato sākhā pabhijjathā”的。“善缚”是指用五种捆绑方式牢牢绑好。“孔雀翎束”是指为了遮挡阳光而制作并绑好的孔雀羽毛束。
Tattha acchiddoti appacchiddo. ‘‘Anudarā kaññā’’tiādīsu viya daṭṭhabbaṃ. Keci ‘‘chiddaṃ hoti parittaka’’nti paṭhanti. Pattikoti bahupatto, kācamaṇivaṇṇehi pattehi sañchannoti attho. Ujūti avaṅko akuṭilo. Vaṃsoti veḷu. Brahāti samantato mahā. Ekakkhandhoti avaniruho eko adutiyo cāti attho. Pavaḍḍhitvāti vaḍḍhitvā. Tato sākhā pabhijjatīti tato vaṃsaggato pañcavidhā sākhā nikkhamitvā pabhijjittha. ‘‘Tato sākhā pabhijjathā’’tipi pāṭho. Subaddhoti suṭṭhu pañcabandhanākārena baddho. Morahatthoti ātapasannivāraṇatthaṃ kato baddho morapiñchakalāpo vuccati.
那根竹子没有刺，是说这根竹子甚至其他有刺树木的刺也都不存在。不稀疏，是说它被不稀疏的枝条覆盖得严严实实。浓密之荫，就是荫影很浓密；正因为枝条不稀疏，才说它是浓密之荫。五十拉塔那，就是高度有五十肘。一切相殊胜具足，是说以一切方式都只具足殊胜，所以叫一切相殊胜具足。具足一切德行，只是前一个词的同义说法而已。
Na tassa kaṇṭakā hontīti tassa vaṃsassa kaṇṭakinopi rukkhassa kaṇṭakā nāhesuṃ. Aviraloti aviralasākhāsañchanno. Sandacchāyoti ghanacchāyo, aviralattāva sandacchāyoti vutto. Paññāsaratano āsīti paññāsahattho ahosi. Sabbākāravarūpetoti sabbena ākārena varehiyeva upeto sabbākāravarūpeto nāma. Sabbaguṇamupāgatoti anantarapadasseva vevacanamattaṃ.
“无量”是指没有限度，或者因为无法衡量它的限度，所以叫无量。“无等”就是没有等同，意思是跟任何东西都不相似。“以可比喻之物”是指那些可以用来作比喻的东西。“无匹”是指没有比喻，因为无法说“它跟这个相似、跟那个相似”，所以叫无匹。“那些德行”就是那些德行，指一切知智等种种德行，这是它的意思。这是用词性颠倒的方式来说的。其余各处，意思都很清楚明白。
Appamāṇoti pamāṇarahito, pamāṇaṃ gahetuṃ asakkuṇeyyattā vā appamāṇo. Atuliyoti atulo, kenaci asadisoti attho. Opammehīti upamitabbehi. Anūpamoti upamārahito, ‘‘iminā ca iminā ca sadiso’’ti vattuṃ asakkuṇeyyabhāvato anūpamoti attho. Guṇānica tānīti guṇā ca te, sabbaññutaññāṇādayo guṇāti attho. Liṅgavipallāsena vuttaṃ. Sesaṃ sabbattha uttānatthamevāti.
