12. 莲华上佛的种姓注释
12. Padumuttarabuddhavaṃsavaṇṇanā
那罗陀佛的教法延续了九万年之后，便隐没了。那个劫也就坏灭了。从那以后，在不可计数的漫长劫数里，都没有佛陀出现在世间。世间没有佛陀，佛的光明消失了。此后又经过了不可计数的劫，距今十万劫之前，在某一劫中，有一位降伏了魔罗、已舍重担、如须弥山般稳固、不再流转、为一切众生的依靠、超越一切世间的佛陀出现在世上，名叫莲华上佛。这位佛陀同样圆满了诸波罗蜜，投生到兜率天，从那里命终后，进入天鹅城国王阿难陀的王后善生天后的胎中结生。国王名叫阿难陀，意思是让一切众生欢喜的人；王后出自光辉显赫的家族。天后受到诸天的守护，经过十个月，在天鹅城的园林中生下了莲华上王子。在他结生时和出生时，都出现了前面所说的那些神变景象。
Nāradabuddhassa sāsanaṃ navutivassasahassāni pavattitvā antaradhāyi. So ca kappo vinassittha. Tato paraṃ kappānaṃ asaṅkhyeyyaṃ buddhā loke na uppajjiṃsu. Buddhasuñño vigatabuddhāloko ahosi. Tato kappesu ca asaṅkhyeyyesu vītivattesu ito kappasatasahassamatthake ekasmiṃ kappe eko vijitamāro ohitabhāro merusāro asaṃsāro sattasāro sabbalokuttaro padumuttaro nāma buddho loke udapādi. Sopi pāramiyo pūretvā tusitapure nibbattitvā tato cavitvā haṃsavatīnagare sabbajanānandakarassānandassa nāma rañño aggamahesiyā uditoditakule jātāya sujātāya deviyā kucchismiṃ paṭisandhiṃ aggahesi. Sā devatāhi katārakkhā dasannaṃ māsānaṃ accayena haṃsavatuyyāne padumuttarakumāraṃ vijāyi. Paṭisandhiyañcassa jātiyañca heṭṭhā vuttappakārāni pāṭihāriyāni ahesuṃ.
据说，他出生那天，天空降下莲花雨。因此，在为他取名的日子，亲族们就给他取名为“莲华上王子”。他在家生活了一万年。有三座适合三个季节的宫殿，分别叫人乘、誉乘和自在。以婆薮达多天后为首的十二万名女子侍奉他。当婆薮达多天后生下具足一切无上功德的儿子优多罗王子时，他见到四种预兆，心想：“我要作伟大的出离。”就在他刚这样想时，那座名为自在的宫殿便像陶匠的轮盘一样升上空中，如同天宫，又像满月行于虚空，以天空为道，中间托着菩提树，就像《庄严佛种姓注释》中提到的宫殿那样，然后降落到了地面。
Tassa kira jātiyaṃ padumavassaṃ vassi. Tenassa nāmaggahaṇadivase ñātakā ‘‘padumuttarakumāro’’tveva nāmaṃ akaṃsu. So dasavassasahassāni agāraṃ ajjhāvasi. Naravāhana-yasavāhana-vasavattināmakā tiṇṇaṃ utūnaṃ anucchavikā tayo cassa pāsādā ahesuṃ. Vasudattādevippamukhānaṃ itthīnaṃ satasahassāni vīsatisahassāni ca paccupaṭṭhitāni ahesuṃ. So vasudattāya deviyā putte sabbaguṇānuttare uttarakumāre nāma uppanne cattāri nimittāni disvā – ‘‘mahābhinikkhamanaṃ nikkhamissāmī’’ti cintesi. Tassa cintitamatteva vasavattināmako pāsādo kumbhakāracakkaṃ viya ākāsaṃ abbhuggantvā devavimānamiva puṇṇacando viya ca gaganatalena gantvā bodhirukkhaṃ majjhekaronto sobhitabuddhavaṃsavaṇṇanāya āgatapāsādo viya bhūmiyaṃ otari.
据说，大士从那座宫殿下来后，穿上像阿拉汉果位旗帜一样的袈裟衣——那是天授的衣——就在那里出家了。那座宫殿则回到原来的地方，停在那里不动。跟大士一起来的随从，除了女人以外，全都出家了。大士和他们一起修了七天精进行。到了毗舍佉月满月那天，他吃了优禅尼村卢阇难陀长者女儿供养的蜜粥，在婆罗树林里度过白天。傍晚时，他从活命者须蜜多那里拿了八把草，走到娑罗菩提树前，右绕那棵树，铺了一个三十八肘宽的草座，盘腿坐好，决意修四种精进，摧毁了魔罗和魔军。初夜时，他回忆起过去世；中夜时，他清净了天眼；后夜时，他观照缘起。然后从入出息第四禅那出定，把心定在五蕴上，以生灭的方式观见五十种相，增长观智直到种姓智。接着以圣道证得一切佛功德，依照一切诸佛的惯例，说出这样的感兴语：“轮回多生……我已到达渴爱的灭尽。”据说那时，整个一万个轮围世界之间，像被装饰起来一样，降下了莲花雨。因此说——
Mahāpuriso kira tato pāsādato otaritvā arahattaddhajabhūtāni kāsāyāni vatthāni devadattiyāni pārupitvā tattheva pabbaji. Pāsādo panāgantvā sakaṭṭhāneyeva aṭṭhāsi. Mahāsattena sahagatāya parisāya ṭhapetvā itthiyo sabbe pabbajiṃsu. Mahāpuriso tehi saha sattāhaṃ padhānacariyaṃ caritvā visākhapuṇṇamāya ujjeninigame rucānandaseṭṭhidhītāya dinnaṃ madhupāyāsaṃ paribhuñjitvā sālavane divāvihāraṃ katvā sāyanhasamaye sumittājīvakena dinnā aṭṭha tiṇamuṭṭhiyo gahetvā salalabodhiṃ upagantvā taṃ padakkhiṇaṃ katvā aṭṭhattiṃsahatthavitthataṃ tiṇasantharaṃ santharitvā pallaṅkaṃ ābhujitvā caturaṅgavīriyaṃ adhiṭṭhāya samāraṃ mārabalaṃ vidhamitvā paṭhame yāme pubbenivāsaṃ anussaritvā dutiye yāme dibbacakkhuṃ visodhetvā tatiye yāme paccayākāraṃ sammasitvā ānāpānacatutthajjhānato vuṭṭhāya pañcasu khandhesu abhinivisitvā udayabbayavasena samapaññāsa lakkhaṇāni disvā yāva gotrabhuñāṇaṃ vipassanaṃ vaḍḍhetvā ariyamaggena sakalabuddhaguṇe paṭivijjhitvā sabbabuddhāciṇṇaṃ ‘‘anekajātisaṃsāraṃ…pe… taṇhānaṃ khayamajjhagā’’ti udānaṃ udānesi. Tadā kira dasasahassacakkavāḷabbhantaraṃ sakalampi alaṅkarontaṃ viya padumavassaṃ vassi. Tena vuttaṃ –
在那罗陀之后，又有一位正等正觉者，是两足之中最尊贵的人。
有一位名叫莲华上的胜者，不可动摇，犹如大海。
‘‘Nāradassa aparena, sambuddho dvipaduttamo; Padumuttaro nāma jino, akkhobho sāgarūpamo.
它就是曼陀劫，佛陀在其中出世；
在那个劫中，善法增盛的众生出生了。
‘‘Maṇḍakappo vā so āsi, yamhi buddho ajāyatha; Ussannakusalā janatā, tamhi kappe ajāyathā’’ti.
在这里，“如同大海”是指像大海一样深不可测。“那个劫就是纯美劫”这句话的意思是：在某个劫中，有两位正自觉者出现，这个劫就叫作纯美劫。劫有两种：空劫和非空劫。在空劫中，不会有佛陀、独觉佛和转轮圣王出现。因此，因为缺少具足功德的人，就称为空劫。
Tattha sāgarūpamoti sāgarasadisagambhīrabhāvo. Maṇḍakappo vā so āsīti ettha yasmiṃ kappe dve sammāsambuddhā uppajjanti, ayaṃ maṇḍakappo nāma. Duvidho hi kappo suññakappo asuññakappo cāti. Tattha suññakappe buddhapaccekabuddhacakkavattino na uppajjanti. Tasmā guṇavantapuggalasuññattā ‘‘suññakappo’’ti vuccati.
非空劫有五种：精髓劫、纯美劫、最胜劫、精髓纯美劫、贤劫。其中，在缺乏功德精髓的劫里，因为出现一位能产生功德精髓、能生起功德精髓的正自觉者，所以称为“精髓劫”。而在某个劫中，有两位世间导师出现，那个劫就称为“纯美劫”。在某个劫中，有三位佛陀出现，他们当中第一位为第二位授记，第二位为第三位授记，那时人们满心欢喜，按照自己所希求、所发愿的而选择，因此称为“最胜劫”。而在某个劫中，有四位佛陀出现，因为比前一种劫更殊胜、更精华，所以称为“精髓纯美劫”。在某个劫中，有五位佛陀出现，那个劫就称为“贤劫”。然而，这种劫极其难得。在那个劫中，绝大多数众生善多乐多。绝大多数是三因者，能断尽烦恼；二因者能往生善趣；无因者也能获得因。因此，那个劫称为“贤劫”。所以这样说：“非空劫有五种”等等。这是古德们所说的——
Asuññakappo pañcavidho – sārakappo maṇḍakappo varakappo sāramaṇḍakappo bhaddakappoti. Tattha guṇasārarahite kappe guṇasāruppādakassa guṇasārajananassa ekassa sammāsambuddhassa pātubhāvena ‘‘sārakappo’’ti vuccati. Yasmiṃ pana kappe dve lokanāyakā uppajjanti, so ‘‘maṇḍakappo’’ti vuccati. Yasmiṃ kappe tayo buddhā uppajjanti, tesu paṭhamo dutiyaṃ byākaroti, dutiyo tatiyanti, tattha manussā pamuditahadayā attanā patthitapaṇidhānavasena varayanti. Tasmā ‘‘varakappo’’ti vuccati. Yattha pana kappe cattāro buddhā uppajjanti, so purimakappato visiṭṭhatarattā sāratarattā ‘‘sāramaṇḍakappo’’ti vuccati. Yasmiṃ kappe pañca buddhā uppajjanti, so ‘‘bhaddakappo’’ti vuccati. So pana atidullabho. Tasmiṃ pana kappe yebhuyyena sattā kalyāṇasukhabahulā honti. Yebhuyyena tihetukā kilesakkhayaṃ karonti, duhetukā sugatigāmino honti, ahetukā hetuṃ paṭilabhanti. Tasmā so kappo ‘‘bhaddakappo’’ti vuccati. Tena vuttaṃ – ‘‘asuññakappo pañcavidho’’tiādi. Vuttañhetaṃ porāṇehi –
精髓劫中有一位佛陀，纯美劫中有两位胜者；
殊胜劫里有三位佛陀，心髓圆环劫里有四位佛陀；
贤劫中有五尊佛陀，一劫中出世的胜者不会比这更多。
‘‘Eko buddho sārakappe, maṇḍakappe jinā duve; Varakappe tayo buddhā, sāramaṇḍe caturo buddhā; Pañca buddhā bhaddakappe, tato natthādhikā jinā’’ti.
在莲华上佛出现的那一劫，虽然它本身是精髓劫，但因为功德圆满、与纯美劫相似，所以被称为“纯美劫”。这里的“vā”应当理解为比喻的用法。“善法增盛”指已积累福德的人。“大众”指人群的集合。
Yasmiṃ pana kappe padumuttaradasabalo uppajji, so sārakappopi samāno guṇasampattiyā maṇḍakappasadisattā ‘‘maṇḍakappo’’ti vutto. Opammatthe vā-saddo daṭṭhabbo. Ussannakusalāti upacitapuññā. Janatāti janasamūho.
莲华上世尊在菩提座上度过了七天，然后心想：“我要把脚踏到地上。”便伸出了右脚。这时大地裂开，涌出了水生和陆生的莲花，这些莲花有着无瑕柔软的花蕊和花萼，以及广大无边的花瓣。据说，这些莲花的前端花瓣有九十肘长，花蕊三十肘，花萼十二肘，每一朵花的花粉颗粒都有九罐那么多。而导师的身高是五十八肘，两臂之间宽十八肘，额头五肘，手脚各十一肘。当他那十一肘长的脚踩上十二肘长的花萼时，花萼被压下，九罐量的花粉飞扬起来，升到他五十八肘高的全身，就像雄黄粉末被碾碎后层层覆盖上去一样。从此以后，世尊就以“莲华上”之名闻名于世——这是相应部诵者们的说法。
Padumuttaro pana parisuttaro bhagavā sattāhaṃ bodhipallaṅke vītināmetvā – ‘‘pathaviyaṃ pādaṃ nikkhipissāmī’’ti dakkhiṇaṃ pādaṃ abhinīhari. Atha pathaviṃ bhinditvā vimalakomalakesarakaṇṇikāni jalajāmalāvikalavipulapalāsāni thalajāni jalajāni uṭṭhahiṃsu. Tesaṃ kira dhurapattāni navutihatthāni kesarāni tiṃsahatthāni kaṇṇikā dvādasahatthā ekekassa navaghaṭappamāṇā reṇavo ahesuṃ. Satthā pana ubbedhato aṭṭhapaṇṇāsahattho ahosi. Tassa ubhinnaṃ bāhānamantaraṃ aṭṭhārasahatthaṃ nalāṭaṃ pañcahatthaṃ hatthapādā ekādasahatthā ahesuṃ. Tassa ekādasahatthena pādena dvādasahatthāya kaṇṇikāya akkantamattāya navaghaṭappamāṇā reṇavo uṭṭhahitvā aṭṭhapaṇṇāsahatthaṃ sarīrappadesaṃ uggantvā manosilācuṇṇavicuṇṇitaṃ viya katvā paccottharanti. Tadupādāya satthā padumuttarotveva loke paññāyitthāti saṃyuttabhāṇakā vadanti.
那时，超越一切世间的莲华上世尊接受了梵天的劝请，为了说法而观察那些堪受教法的众生。他看见弥提罗城里的提婆拉和善生两位王子具备了得度的宿缘，便立刻沿着虚空而行，降落在弥提罗的园林中，让守园人把两位王子都叫来。两位王子也想：我们的姑母之子莲华上王子出家后，已经证得无上正自觉，如今来到了我们的城市。走，我们去拜见他吧。于是他们带着随从，来到莲华上世尊面前，围绕礼拜后坐在一旁。那时，具足十力的世尊被大众围绕，就像被群星环绕的满月一样大放光明，在那里转动法轮。当时，有万亿众生于法得现观，这是第一次的法现观。因此说——
Atha sabbalokuttaro padumuttaro bhagavā brahmāyācanaṃ sampaṭicchitvā dhammadesanāya bhājanabhūte satte olokento mithilanagare devalaṃ sujātañcāti dve rājaputte upanissayasampanne disvā taṅkhaṇaññeva anilapathena gantvā mithiluyyāne otaritvā uyyānapālena dvepi rājakumāre pakkosāpesi. Tepi ca ‘‘amhākaṃ pitucchāputto padumuttarakumāro pabbajitvā sammāsambodhiṃ pāpuṇitvā amhākaṃ nagaraṃ sampatto, handa naṃ mayaṃ dassanāya upasaṅkamissāmā’’ti saparivārā padumuttaraṃ bhagavantaṃ upasaṅkamitvā parivāretvā nisīdiṃsu. Tadā dasabalo tehi parivuto tārāgaṇaparivuto puṇṇacando viya virocamāno tattha dhammacakkaṃ pavattesi, tadā koṭisatasahassānaṃ paṭhamo dhammābhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
在莲华上佛第一次说法的时候，
万亿众生证悟了法。
‘‘Padumuttarassa bhagavato, paṭhame dhammadesane; Koṭisatasahassānaṃ, dhammābhisamayo ahū’’ti.
后来，又有一次，在苦行者萨拉达的集会中，他以地狱的灼烧之苦警醒大众，同时说法，让三千七百万众生饮下不死之法甘露。这是第二次法现观。因此说：
Athāparena samayena saradatāpasasamāgame mahājanaṃ nirayasantāpena santāpetvā dhammaṃ desento sattatiṃsasatasahassasaṅkhe sattakāye dhammāmataṃ pāyesi, so dutiyo dhammābhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
从那以后，又继续下雨，让众生感到满足。
三百七十万众生有了第二次现观。
‘‘Tato parampi vassante, tappayante ca pāṇino; Sattattiṃsasatasahassānaṃ, dutiyābhisamayo ahū’’ti.
那时，阿难陀大国王带着两万名随从男子和二十位大臣，一起来到弥提罗城莲华上正自觉者面前。莲华上世尊用“善来比丘”的方式让他们全部出家，然后被他们围绕着，为了报答父亲的恩情而住在天鹅城的王都。在那里，就像我们的世尊在迦毗罗卫城上空宝经行处经行、宣说佛种姓经一样，当时有五百万众生证得第三次法现观。因此说：
Yadā pana ānandamahārājā vīsatiyā purisasahassehi vīsatiyā amaccehi ca saddhiṃ padumuttarassa sammāsambuddhassa santike mithilanagare pāturahosi. Padumuttaro ca bhagavā te sabbe ehibhikkhupabbajjāya pabbājetvā tehi parivuto gantvā pitusaṅgahaṃ kurumāno haṃsavatiyā rājadhāniyā vasati. Tattha so amhākaṃ bhagavā viya kapilapure gaganatale ratanacaṅkame caṅkamanto buddhavaṃsaṃ kathesi, tadā paññāsasatasahassānaṃ tatiyo dhammābhisamayo ahosi. Tena vuttaṃ –
当大雄前往阿难那里的时候，
来到父亲面前，敲响了不死之鼓。
‘‘Yamhi kāle mahāvīro, ānandaṃ upasaṅkami; Pitusantikaṃ upagantvā, āhanī amatadundubhiṃ.
当不死鼓被敲响，法雨降下时；
有五百万众生证得了第三次现观。
‘‘Āhate amatabherimhi, vassante dhammavuṭṭhiyā; Paññāsasatasahassānaṃ, tatiyābhisamayo ahū’’ti.
这里，“他去到阿难那里”：是就他的父亲阿难王而说的。“敲击”：就是击打。“在被敲击时”：就是在被敲打的时候。“在甘露鼓上”：就是在甘露之鼓上——这里要看出是语法性别的错置。也有写成“āsevite”的读法，意思是“在它被反复敲奏时”。“在法雨降下时”：意思就是在法之雨降下的时候。现在，为了显示达成现观的方法——
Tattha ānandaṃ upasaṅkamīti pitaraṃ ānandarājānaṃ sandhāya vuttaṃ. Āhanīti abhihani. Āhateti āhatāya. Amatabherimhīti amatabheriyā, liṅgavipallāso daṭṭhabbo. ‘‘Āsevite’’tipi pāṭho, tassa āsevitāyāti attho. Vassante dhammavuṭṭhiyāti dhammavassaṃ vassanteti attho. Idāni abhisamayakaraṇūpāyaṃ dassento –
能劝导人、能让人明白、能救度一切众生的；
善巧说法的佛陀，度脱了众多众生。——这样说道；
‘‘Ovādako viññāpako, tārako sabbapāṇinaṃ; Desanākusalo buddho, tāresi janataṃ bahu’’nti. – āha;
在这里，“教导者”是指通过讲解皈依、戒律、头陀支的受持以及功德利益来教导，所以叫教导者。“令了知者”是指让人了知四圣谛，所以叫令了知者，也就是令觉悟者。“度脱者”是指度脱四种瀑流，所以叫度脱者。
Tattha ovādakoti saraṇasīladhutaṅgasamādānaguṇānisaṃsavaṇṇanāya ovadatīti ovādako. Viññāpakoti catusaccaṃ viññāpetīti viññāpako, bodhako. Tārakoti caturoghatārako.
那时，导师在弥提罗城的弥提罗园里，在十万俱胝比丘大众当中，于摩佉月满月日，面容如同满月，诵出了波罗提木叉。那就是第一次集会。因此说：
Yadā pana satthā mithilanagare mithiluyyāne koṭisatasahassabhikkhugaṇamajjhe māghapuṇṇamāya puṇṇacandasadisavadano pātimokkhaṃ uddisi, so paṭhamo sannipāto ahosi. Tena vuttaṃ –
莲华上佛这位导师，曾有过三次集会。
第一次集会，有百千俱胝。
‘‘Sannipātā tayo āsuṃ, padumuttarassa satthuno; Koṭisatasahassānaṃ, paṭhamo āsi samāgamo’’ti.
那时，世尊在毗婆罗山山顶结夏安居结束后，为了给前来观看山景的大众说法，以“善来比丘”的方式让九十俱胝千人出家，然后在他们围绕下诵说波罗提木叉，这就是第二次集会。因此这样说：
Yadā pana bhagavā vebhārapabbatakūṭe vassāvāsaṃ vasitvā pabbatasandassanatthaṃ āgatassa mahājanassa dhammaṃ desetvā navutikoṭisahassāni ehibhikkhubhāvena pabbājetvā tehi parivuto pātimokkhaṃ uddisi, so dutiyo sannipāto ahosi. Tena vuttaṃ –
当无与伦比的佛陀住在毗婆罗山时，
第二次集会，有九十俱胝千比丘。
‘‘Yadā buddho asamasamo, vasi vebhārapabbate; Navutikoṭisahassānaṃ, dutiyo āsi samāgamo’’ti.
后来，当具足功德、作为三界依怙的世尊，为大众解除束缚、游行各地时，有八千亿比丘聚集在一起。因此说：
Puna bhagavati guṇavati tilokanāthe mahājanassa bandhanamokkhaṃ kurumāne janapadacārikaṃ caramāne asītikoṭisahassānaṃ bhikkhūnaṃ sannipāto ahosi. Tena vuttaṃ –
当出发游行，从村落、市镇与国土离去时，
第三次集会，有八十俱胝千比丘参加。
‘‘Puna cārikaṃ pakkante, gāmanigamaraṭṭhato; Asītikoṭisahassānaṃ, tatiyo āsi samāgamo’’ti.
这里，“从村落、集镇、国家”是指从村落、集镇、国家。或者也可以这样读，它的意思是：从村落、集镇、国家离开而出家。
Tattha gāmanigamaraṭṭhatoti gāmanigamaraṭṭhehi. Ayameva vā pāṭho, tassa gāmanigamaraṭṭhehi nikkhamitvā pabbajitānanti attho.
那时，我们的菩萨是一位名叫结发者的大国主，拥有无数千万财富。他向以佛陀为首的僧团布施了连同袈裟在内的殊胜供养。那位佛陀也在随喜这顿斋饭后，授记说：“未来十万劫之后，将会出现一位名叫乔达摩的佛陀。”因此这样说：
Tadā amhākaṃ bodhisatto anekadhanakoṭiko jaṭilo nāma mahāraṭṭhiko hutvā buddhappamukhassa saṅghassa sacīvaraṃ varadānamadāsi. Sopi taṃ bhattānumodanāvasāne ‘‘anāgate kappasatasahassamatthake gotamo nāma buddho bhavissatī’’ti byākāsi. Tena vuttaṃ –
那时，我是名叫结发的地方领主。
向以正等觉者为上首的僧团供养食物、衣服、医药等资具。
‘‘Ahaṃ tena samayena, jaṭilo nāma raṭṭhiko; Sambuddhappamukhaṃ saṅghaṃ, sabhattaṃ dussamadāsahaṃ.
那位佛陀也坐在僧团中间，为我授记：
从今往后的十万劫里，这个人将会成佛。
‘‘Sopi maṃ buddho byākāsi, saṅghamajjhe nisīdiya; Satasahasse ito kappe, ayaṃ buddho bhavissati.
‘‘Padhānaṃ padahitvāna…pe… hessāma sammukhā imaṃ.
听了她的话之后，我进一步立下了更坚定的誓愿。
我生起了极其坚固的毅力，为了圆满十种波罗蜜。
‘‘Tassāpi vacanaṃ sutvā, uttariṃ vatamadhiṭṭhahiṃ; Akāsiṃ uggadaḷhaṃ dhitiṃ, dasapāramipūriyā’’ti.
这里，“以正等觉者为上首的僧团”是指以佛陀为上首的僧团，这里用的是表示所属关系的格。“我布施了饭食和衣服”的意思是：我布施了袈裟和饭食。“极其坚固”就是非常坚固。“决心”指的是精进，意思是发起了精进。
Tattha sambuddhappamukhaṃ saṅghanti buddhappamukhassa saṅghassa, sāmiatthe upayogavacanaṃ. Sabhattaṃ dussamadāsahanti sacīvaraṃ bhattaṃ adāsiṃ ahanti attho. Uggadaḷahanti atidaḷhaṃ. Dhitinti vīriyaṃ akāsinti attho.
不过在莲华上佛的时代，并没有被称为外道的人。所有天与人，都只归依佛陀。因此才这样说：
Padumuttarassa pana bhagavato kāle titthiyā nāma nāhesuṃ. Sabbe devamanussā buddhameva saraṇamagamaṃsu. Tena vuttaṃ –
那时，所有外道都被击败了，他们心灰意冷，闷闷不乐。
没有人再侍奉他们，他们被从国土中驱逐出去。
‘‘Byāhatā titthiyā sabbe, vimanā dummanā tadā; Na tesaṃ keci paricaranti, raṭṭhato nicchubhanti te.
他们全都聚集到那里，来到佛陀跟前；
您是庇护者，大雄，具眼者，请成为我的皈依处。
‘‘Sabbe tattha samāgantvā, upagañchuṃ buddhasantike; Tuvaṃ nātho mahāvīra, saraṇaṃ hohi cakkhuma.
他常怀悲悯，具足同情，一心为一切众生谋求利益；
所有来到的外道，都让他们安住在五戒上。
‘‘Anukampako kāruṇiko, hitesī sabbapāṇinaṃ; Sampatte titthiye sabbe, pañcasīle patiṭṭhahi.
它就这样清净无扰、空无外道。
由那些已成主宰、如是的阿罗汉们所庄严。
‘‘Evaṃ nirākulaṃ āsi, suññakaṃ titthiyehi taṃ; Vicittaṃ arahantehi, vasībhūtehi tādihī’’ti.
这里，“被摧破”是指傲慢与自负已被摧毁。“外道”一词中，应当了解“渡口”、了解“渡口作者”、了解“外道”。其中，以常见等见解而能渡越之处，就是“渡口”，即执见。使那执见生起的人，就是“渡口作者”；住在渡口中的，就是“外道”。据说在莲华上世尊的时代，并没有外道。但为了说明即使有外道，他们也会是这样，所以才说了“被摧破的外道”等话，应当这样理解。“心不悦”是指心态扭曲不正。“意不悦”是它的同义词。“没有人侍奉他们”是指：那些其他外道，没有任何人为他们做服务工作，不给他们布施，不恭敬他们，不尊重他们，不敬奉他们，不供养他们，不从座位上起身，不做合掌礼，这就是其含义。“从国中”是从整个国家。“驱逐”是指赶走、驱离，不让他们居住，这就是其含义。“他们”是指那些外道。
Tattha byāhatāti vihatamānadappā. Titthiyāti ettha titthaṃ veditabbaṃ, titthakaro veditabbo, titthiyā veditabbā. Tattha sassatādidiṭṭhivasena taranti etthāti titthaṃ, laddhi. Tassā laddhiyā uppādako titthakaro, titthe bhavā titthiyāti. Padumuttarassa kira bhagavato kāle titthiyā nāhesuṃ. Ye pana santi, tepi īdisā ahesunti dassanatthaṃ ‘‘byāhatā titthiyā’’tiādi vuttanti veditabbaṃ. Vimanāti virūpamānasā. Dummanāti tasseva vevacanaṃ. Na tesaṃ keci paricarantīti tesaṃ aññatitthiyānaṃ kecipi purisā parikammaṃ na karonti, na bhikkhaṃ denti, na sakkaronti, na garuṃ karonti, na mānenti, na pūjenti, na āsanā vuṭṭhahanti, na añjalikammaṃ karontīti attho. Raṭṭhatoti sakalaraṭṭhatopi. Nicchubhantīti nīharanti, ussādenti tesaṃ nivāsaṃ na dentīti attho. Teti titthiyā.
他们被国中的人排挤，于是一起聚集起来，全都来到莲华上十力佛跟前，皈依了他。他们说：“您是我们的导师、依靠、归宿、彼岸和皈依处。”说完就皈依了，这就是这段话的意思。“怜悯”就是有怜悯心；“以悲心而行”就是有悲愍心。“已到来的”指那些已经前来皈依的外道。“令安住于五戒”就是让他们安住在五戒中。“无有混乱”就是不杂乱，不跟其他持邪见的人混在一起。“空无”就是空无那些外道，没有他们。“彼”指世尊的教法，这里经文省略了字词，应当这样理解。“种种庄严”就是种种装饰。“已得自在者”就是已经达到自在的人。
Upagañchuṃ buddhasantiketi evaṃ tehi raṭṭhavāsīhi manussehi ussādiyamānā sabbepi aññatitthiyā samāgantvā padumuttaradasabalameva saraṇamagamaṃsu. ‘‘Tvaṃ amhākaṃ satthā nātho gati parāyanaṃ saraṇa’’nti evaṃ vatvā saraṇamagamaṃsūti attho. Anukampatīti anukampako. Karuṇāya caratīti kāruṇiko. Sampatteti samāgate saraṇamupagate titthiye. Pañcasīle patiṭṭhahīti pañcasu sīlesu patiṭṭhāpesīti attho. Nirākulanti anākulaṃ, aññehi laddhikehi asammissanti attho. Suññakanti suññaṃ rittaṃ tehi titthiyehi. Tanti taṃ bhagavato sāsananti vacanaseso daṭṭhabbo. Vicittanti vicittavicittaṃ. Vasībhūtehīti vasībhāvappattehi.
这位莲华上世尊的都城名叫天鹅城。他的父亲是一位名叫阿难的刹帝利，母亲是一位名叫善生的王后。两位上首弟子是提婆罗和善生，侍者名叫善意，两位上首女弟子是阿蜜塔和阿娑摩。菩提树是沙拉拉树。他的身高是五十八肘，身上的光明向四周遍照十二由旬。寿命是十万岁。大皇后名叫婆薮达多，儿子名叫优多罗。据说，莲华上世尊是在极其令人欢喜的难达园入般涅槃的。他的舍利没有分散。整个赡部洲的居民聚集起来，建造了一座高十二由旬、由七宝所成的塔。因此有说：
Tassa pana padumuttarassa bhagavato haṃsavatī nāma nagaraṃ ahosi. Pitā panassa ānando nāma khattiyo, mātā sujātā nāma devī, devalo ca sujāto ca dve aggasāvakā, sumano nāmupaṭṭhāko, amitā ca asamā ca dve aggasāvikā, salalarukkho bodhi, sarīraṃ aṭṭhapaṇṇāsahatthubbedhaṃ ahosi, sarīrappabhā cassa samantā dvādasa yojanāni gaṇhi, vassasatasahassaṃ āyu ahosi, vasudattā nāma aggamahesī, uttaro nāma putto ahosi. Padumuttaro pana bhagavā paramābhirāme nandārāme kira parinibbuto. Dhātuyo panassa na vikiriṃsu. Sakalajambudīpavāsino manussā samāgamma dvādasayojanubbedhaṃ sattaratanamayaṃ cetiyamakaṃsu. Tena vuttaṃ –
有一座城叫天鹅城，有一位刹帝利叫阿难。
善生女是莲华上佛的母亲。
‘‘Nagaraṃ haṃsavatī nāma, ānando nāma khattiyo; Sujātā nāma janikā, padumuttarassa satthuno.
提婆罗和善生是两位上首弟子。
名叫善意的侍者，是莲华上佛的侍者。
‘‘Devalo ca sujāto ca, ahesuṃ aggasāvakā; Sumano nāmupaṭṭhāko, padumuttarassa mahesino.
阿蜜塔与阿娑摩，是两位上首女弟子。
世尊的那棵菩提树，被称为沙拉拉。
‘‘Amitā ca asamā ca, ahesuṃ aggasāvikā; Bodhi tassa bhagavato, salaloti pavuccati.
大牟尼身高五十八肘，巍然高耸。
他身色如纯金，具足三十二种殊胜相。
‘‘Aṭṭhapaṇṇāsaratanaṃ, accuggato mahāmuni; Kañcanagghiyasaṅkāso, dvattiṃsavaralakkhaṇo.
墙壁、门扇、壁面、树木和成堆的山岩，
他周围十二由旬之内，没有任何障碍。
‘‘Kuṭṭā kavāṭā bhittī ca, rukkhā nagasiluccayā; Na tassāvaraṇaṃ atthi, samantā dvādasayojane.
寿命有十万年，那时寿命就存在；
他住世如此之久，度脱了众多众生。
‘‘Vassasatasahassāni, āyu vijjati tāvade; Tāvatā tiṭṭhamāno so, tāresi janataṃ bahuṃ.
度化了众多人之后，他断除了一切疑惑；
他燃烧过后，像一团烈火那样，和弟子们一起彻底寂灭了。
‘‘Santāretvā bahujanaṃ, chinditvā sabbasaṃsayaṃ; Jalitvā aggikkhandhova, nibbuto so sasāvako’’ti.
在这里，“nagasiluccayā”指的是被称为山的石峰。“āvaraṇaṃ”是覆盖、遮蔽的意思。“dvādasayojane”：世尊的身光向四周遍满十二由旬的范围，日夜持续不断地安住。其余各偈的意思到处都很清楚。
Tattha nagasiluccayāti nagasaṅkhātā siluccayā. Āvaraṇanti paṭicchādanaṃ tirokaraṇaṃ. Dvādasayojaneti samantato dvādasayojane ṭhāne bhagavato sarīrappabhā pharitvā rattindivaṃ tiṭṭhatīti attho. Sesagāthāsu sabbattha pākaṭamevāti.
从现在开始，我们会把圆满波罗蜜等反复出现的内容省略掉，只讲其中特别的意义。如果已经说过的内容还要一遍又一遍地重复，这部注疏什么时候才能讲完呢？
Ito paṭṭhāya pāramipūraṇādipunappunāgatamatthaṃ saṅkhipitvā visesatthameva vatvā gamissāma. Yadi pana vuttameva punappunaṃ vakkhāma, kadā antaṃ gamissati ayaṃ saṃvaṇṇanāti.
