跋陀之母长老尼偈颂注释巴利
1. Vaḍḍhamātutherīgāthāvaṇṇanā
第九品中“mā su te vaḍḍha lokamhi”等偈颂，是瓦达之母长老尼所说的。这位长老尼在过去诸佛在世时曾积集善行，在一次次轮回生命中不断积累能导向出离的善业，逐渐圆满了解脱的资粮。到了现在这位佛出世的时代，她出生在跋耆迦车城的一个良家。成年后嫁到夫家，生下一个儿子。儿子取名为瓦达。从那时起，大家就称她为“瓦达之母”。她在比丘们跟前听闻佛法后生起信心，把儿子托付给亲属，前往比丘尼寺院出家。此后的经过，在瓦达长老的事迹中已经说过。原来，这位长老尼的亲生子瓦达长老，心中躁动不安，独自来到比丘尼寺院想见她。这位长老尼便呵责他说：“你为什么独自一人、心里躁动不安地来到这里？”接着这样教导他：巴利
Navakanipāte mā su te vaḍḍha lokamhītiādikā vaḍḍhamātāya theriyā gāthā. Ayampi purimabuddhesu katādhikārā tattha tattha bhave vivaṭṭūpanissayaṃ kusalaṃ upacinantī, anukkamena sambhatavimokkhasambhārā hutvā imasmiṃ buddhuppāde bhārukacchakanagare kulagehe nibbattitvā vayappattā patikulaṃ gatā ekaṃ puttaṃ vijāyi. Tassa vaḍḍhoti nāmaṃ ahosi. Tato paṭṭhāya sā vaḍḍhamātāti voharīyittha. Sā bhikkhūnaṃ santike dhammaṃ sutvā paṭiladdhasaddhā puttaṃ ñātīnaṃ niyyādetvā bhikkhunupassayaṃ gantvā pabbaji. Ito paraṃ yaṃ vattabbaṃ, taṃ vaḍḍhattherassa vatthumhi (theragā. aṭṭha. 2.vaḍḍhattheragāthāvaṇṇanā) āgatameva. Vaḍḍhattherañhi attano puttaṃ santaruttaraṃ ekakaṃ bhikkhunupassaye attano dassanatthāya upagataṃ ayaṃ therī ‘‘kasmā tvaṃ ekako santaruttarova idhāgato’’ti codetvā ovadantī –
瓦达，愿你在世间任何时候都不要生起贪爱。
孩子啊，不要一次又一次地成为痛苦的一份子。巴利
‘‘Mā su te vaḍḍha lokamhi, vanatho ahu kudācanaṃ; Mā puttaka punappunaṃ, ahu dukkhassa bhāgimā.
牟尼们确实安乐而住，无动摇、已断除疑惑；
他们已变得清凉，达到了调伏，安住在漏尽之中。巴利
‘‘Sukhañhi vaḍḍha munayo, anejā chinnasaṃsayā; Sītibhūtā damappattā, viharanti anāsavā.
那些仙人（佛陀、辟支佛、声闻弟子）所践行的道路，是为了获得见（如实知见）。
为了终结苦，瓦达，你应当教导这个。巴利
‘‘Tehānuciṇṇaṃ isīhi, maggaṃ dassanapattiyā; Dukkhassantakiriyāya, tvaṃ vaḍḍha anubrūhayā’’ti. –
她说了这三首偈颂。巴利
Imā tisso gāthā abhāsi.
其中，“mā su te vaḍḍha lokamhi, vanatho ahu kudācanan”里的“su”只是个语气助词。瓦达，我的孩子，在一切有情世间和行世间里，烦恼的稠林在你身上任何时候都不该生起，不该存在。接着说明原因：“孩子，不要一次又一次成为苦的承受者”——也就是说，以此断除烦恼的稠林，从而使你不因那烦恼之相而反复、接连地成为生等种种苦的承受者。巴利
Tattha mā su te vaḍḍha lokamhi, vanatho ahu kudācananti sūti nipātamattaṃ. Vaḍḍha, puttaka, sabbasmimpi sattaloke, saṅkhāraloke ca kilesavanatho tuyhaṃ kadācipi mā ahu mā ahosi . Tattha kāraṇamāha – ‘‘mā, puttaka, punappunaṃ, ahu dukkhassa bhāgimā’’ti vanathaṃ anucchindanto taṃ nimittassa punappunaṃ aparāparaṃ jātiādidukkhassa bhāgī mā ahosi.
像这样，先指出了烦恼稠林没有断除的过患，现在为了说明断除它的功德，就说了“sukhañhivaḍḍhā”等偈颂。它的意思是：孩子瓦达，那些具足牟尼法的牟尼们，因为没有被称为“贪”的渴爱，所以“无贪欲”；因为以见道断除了疑惑，所以“断疑”；因为没有一切烦恼的热恼，所以“清凉”；因为证得了最高的调御，所以“已达调御”；他们是“漏尽”的诸漏尽者。他们安乐而住，现在没有内心的痛苦，未来也必定不会有任何苦。巴利
Evaṃ vanathassa asamucchede ādīnavaṃ dassetvā idāni samucchede ānisaṃsaṃ dassentī ‘‘sukhañhivaḍḍhā’’tiādimāha. Tassattho – puttaka, vaḍḍha moneyyadhammasamannāgatena munayo, ejāsaṅkhātāya taṇhāya abhāvena anejā, dassanamaggeneva pahīnavicikicchatāya chinnasaṃsayā, sabbakilesapariḷāhābhāvena sītibhūtā, uttamassa damathassa adhigatattā damappattā anāsavā khīṇāsavā sukhaṃ viharanti, na tesaṃ etarahi cetodukkhaṃ atthi, āyatiṃ pana sabbampi dukkhaṃ na bhavissateva.
正因为如此，那些漏尽的牟尼们所修习、所实践的止观之道，是为了证得智见，也是为了彻底终结一切轮回之苦。瓦达，你应当修习它，让它增长。巴利
Yasmā cetevaṃ, tasmā tehānuciṇṇaṃ isīhi…pe… anubrūhayāti tehi khīṇāsavehi isīhi anuciṇṇaṃ paṭipannaṃ samathavipassanāmaggaṃ ñāṇadassanassa adhigamāya sakalassāpi vaṭṭadukkhassa antakiriyāya vaḍḍha, tvaṃ anubrūhaya vaḍḍheyyāsīti.
瓦达长老听了这话，立刻想道：“我的母亲一定已经证得阿罗汉果了。”为了说明这个道理，他说道：巴利
Taṃ sutvā vaḍḍhatthero ‘‘addhā mama mātā arahatte patiṭṭhitā’’ti cintetvā tamatthaṃ pavedento –
你说话毫无畏惧，我的母亲啊，这其中的道理；
我想，母亲啊，您确实已经没有烦恼的稠林了。巴利
‘‘Visāradāva bhaṇasi, etamatthaṃ janetti me; Maññāmi nūna māmike, vanatho te na vijjatī’’ti. – gāthamāha;
在那里，你无所畏惧地说：“母亲，这个道理……”意思是：母亲，你毫无畏惧，对任何事物都不执著、不黏着，对我说了“愿你在世间，烦恼的稠林永远不生起”这个教导。因此我想，母亲啊，你确实没有烦恼的稠林了；母亲啊，我想你对我连一丝基于家居之爱的烦恼的稠林都没有。不是我的母亲，这是意思。巴利
Tattha visāradāva bhaṇasi, etamatthaṃ janetti meti ‘‘mā su te vaḍḍha lokamhi, vanatho ahu kudācana’’nti etamatthaṃ etaṃ ovādaṃ, amma, vigatasārajjā katthaci alaggā anallīnāva hutvā mayhaṃ vadasi. Tasmā maññāmi nūna māmike, vanatho te na vijjatīti, nūna māmike mayhaṃ, amma, gehasitapemamattopi vanatho tuyhaṃ mayi na vijjatīti maññāmi, na māmikāti attho.
长老尼听了这话，说道：“在我这里，无论什么境界中，连极微细的烦恼都不存在。”接着，为了表明自己已完成应做之事，巴利
Taṃ sutvā therī ‘‘aṇumattopi kileso katthacipi visaye mama na vijjatī’’ti vatvā attano katakiccataṃ pakāsentī –
瓦达，凡是各种行，不管是低劣的、殊胜的，还是中等的；
哪怕只是一丁点、极细微的烦恼，在我这里也找不到。巴利
‘‘Ye keci vaḍḍha saṅkhārā, hīnā ukkaṭṭhamajjhimā; Aṇūpi aṇumattopi, vanatho me na vijjati.
我的一切诸漏都已灭尽，我精勤不放逸地修禅；
三明已经证得，佛陀的教法已经完成。巴利
‘‘Sabbe me āsavā khīṇā, appamattassa jhāyato; Tisso vijjā anuppattā, kataṃ buddhassa sāsana’’nti. –
她说了这两首偈颂。巴利
Imaṃ gāthādvayamāha.
这里，“凡任何”是不确定的说法。“诸行”指有为法。“卑下”指低劣、可厌的。“殊胜与中等”指殊胜的和中等的。或者，在诸行当中，无为法是卑下的，由生所成的法是殊胜的，两者混杂的是中等的。或者，由低劣的欲等所生起的是卑下的，由中等的所生起的是中等的，由殊胜的所生起的是殊胜的。或者，不善法是卑下的，出世间法是殊胜的，其余的是中等的。“即使微细，即使极微”——不只是对你一个人，而是对一切被分为卑下等类别的诸行。在所有这些当中，哪怕是最微细、最极微、最微不足道的烦恼稠林，对我来说都不存在。巴利
Tattha ye kecīti aniyamavacanaṃ. Saṅkhārāti saṅkhatadhammā. Hīnāti lāmakā patikuṭṭhā. Ukkaṭṭhamajjhimāti paṇītā ceva majjhimā ca. Tesu vā asaṅkhatā hīnā jātisaṅkhatā ukkaṭṭhā, ubhayavimissitā majjhimā. Hīnehi vā chandādīhi nibbattitā hīnā, majjhimehi majjhimā, paṇītehi ukkaṭṭhā. Akusalā dhammā vā hīnā, lokuttarā dhammā ukkaṭṭhā, itarā majjhimā. Aṇūpi aṇumattopīti na kevalaṃ tayi eva, atha kho ye keci hīnādibhedabhinnā saṅkhārā. Tesu sabbesu aṇūpi aṇumattopi atiparittakopi vanatho mayhaṃ na vijjati.
这里说明了原因：“我的一切漏已尽，因为我不放逸地禅修。”其中“不放逸地禅修”是指“以不放逸的方式禅修的女性”，这是通过改变性别来说的。在这里，因为三明已经证得，所以说“佛陀的教法已经完成”；因为那位女性不放逸地禅修，所以说“我的一切漏已尽，哪怕最微细、最极微的欲恼对我也不存在”——应当这样连接理解。巴利
Tattha kāraṇamāha – ‘‘sabbe me āsavā khīṇā, appamattassa jhāyato’’ti. Tattha appamattassa jhāyatoti appamattāya jhāyantiyā, liṅgavipallāsena hetaṃ vuttaṃ. Ettha ca yasmā tisso vijjā anuppattā, tasmā kataṃ buddhassa sāsanaṃ. Yasmā appamattā jhāyinī, tasmā sabbe me āsavā khīṇā, aṇūpi aṇumattopi vanatho me na vijjatīti yojanā.
长老把这段教诫当作象钩，生起悚惧心，回到精舍，在日间住处坐下，修习增长观智，证得阿罗汉果。他回顾自己的修行历程，满心欢喜，来到母亲面前，宣说自己的证悟——巴利
Evaṃ vuttaovādaṃ aṅkusaṃ katvā sañjātasaṃvego thero vihāraṃ gantvā divāṭṭhāne nisinno vipassanaṃ vaḍḍhetvā arahattaṃ patvā attano paṭipattiṃ paccavekkhitvā sañjātasomanasso mātu santikaṃ gantvā aññaṃ byākaronto –
我的母亲确实出色地督促了我，她施加了刺棒般的鞭策。
与究竟义相应的偈颂，就像一位心怀悲悯者所说的那样。巴利
‘‘Uḷāraṃ vata me mātā, patodaṃ samavassari; Paramatthasañhitā gāthā, yathāpi anukampikā.
我听了她的话，听了母亲的教导，
我生起了对法的悚惧，是为了达到无轭的安稳。巴利
‘‘Tassāhaṃ vacanaṃ sutvā, anusiṭṭhiṃ janettiyā; Dhammasaṃvegamāpādiṃ, yogakkhemassa pattiyā.
我就这样把心投向精勤修行，日夜都不懈怠；
母亲劝勉我之后，我证得了无上的寂静。巴利
‘‘Sohaṃ padhānapahitatto, rattindivamatandito; Mātarā codito sante, aphusiṃ santimuttama’’nti. –
他说了这三首偈颂。巴利
Imā tisso gāthā abhāsi.
这时，长老尼把自己说过的话当作刺棒，因为儿子证得阿罗汉果而心生欢喜，就亲自复述了她所说的偈颂。这样一来，这些偈颂也就成了长老尼的偈颂。巴利
Atha therī attano vacanaṃ aṅkusaṃ katvā puttassa arahattappattiyā ārādhitacittā tena bhāsitagāthā sayaṃ paccanubhāsi. Evaṃ tāpi theriyā gāthā nāma jātā.
在这里，“广大”是指宽广、宏大。“刺棒”是指教诫的刺棒。“正确挥动”是说正确地推动、驱动，应当这样连接理解。那么，那刺棒到底是什么呢？回答说：“是涉及究竟义的偈颂。”这是针对“瓦达啊，不要让它在世间……”等偈颂而说的。“犹如具悲悯者”：就像其他给予帮助的人一样，我的母亲驱动了能辨明前进与后退的偈颂——也就是那广大的刺棒、驱策棒，激发我智识急速的，她正是这样驱动的。巴利
Tattha uḷāranti vipulaṃ mahantaṃ. Patodanti ovādapatodaṃ. Samavassarīti sammā pavattesi vatāti yojanā. Ko pana so patodoti āha ‘‘paramatthasañhitā gāthā’’ti. Taṃ ‘‘mā su te, vaḍḍha, lokamhī’’tiādikā gāthā sandhāya vadati. Yathāpi anukampikāti yathā aññāpi anuggāhikā, evaṃ mayhaṃ mātā pavattinivattivibhāvanagāthāsaṅkhātaṃ uḷāraṃ patodaṃ pājanadaṇḍakaṃ mama ñāṇavegasamuttejaṃ pavattesīti attho.
生起了法的悚惧：因为它能带来智的怖畏，所以我生起了极其巨大、令人惊恐的悚惧。巴利
Dhammasaṃvegamāpādinti ñāṇabhayāvahattā ativiya mahantaṃ bhiṃsanaṃ saṃvegaṃ āpajjiṃ.
心致力于精勤者：通过四种正勤的修习，把心导向诸天境界。“我触证了无上的寂静”——意思是：我触证、达到了无与伦比的寂静，也就是涅槃。巴利
Padhānapahitattoti catubbidhasammappadhānayogena dibbānaṃ paṭipesitacitto. Aphusiṃ santimuttamanti anuttaraṃ santiṃ nibbānaṃ phusiṃ adhigacchinti attho.
