郁多罗长老尼偈的注释
1. Uttarātherīgāthāvaṇṇanā
第七品中“手持杵臼……”是郁多罗长老尼的偈颂。这位长老尼在过去诸佛那里已经积下了功德，在一次次轮回中不断累积能导向出离的善业。这样一步步下来，她的善根逐渐成熟，解脱所需的资粮也修集圆满，成为解脱必然成熟的法。在这一次佛陀出世时，她出生在舍卫城的一户人家，取名郁多罗。长大后，她来到波咤左罗长老尼跟前，长老尼为她说法。她听完法后，对轮回生起悚惧，对教法生起净信，于是出家。出家后，她先完成了该做的准备工作，然后在波咤左罗长老尼座下开始修观，精勤用功。因为她具足亲依止，诸根也已成熟，不久观力就提升起来，并一起证得无碍解，达到阿拉汉果。证得阿拉汉果后，她回顾自己的修行过程，以感兴的方式诵出：
Sattakanipāte musalāni gahetvānāti uttarāya theriyā gāthā. Ayampi purimabuddhesu katādhikārā tattha tattha bhave vivaṭṭūpanissayaṃ kusalaṃ upacinantī, anukkamena sambhāvitakusalamūlā samupacitavimokkhasambhārā paripakkavimuttiparipācanīyadhammā hutvā, imasmiṃ buddhuppāde sāvatthiyaṃ aññatarasmiṃ kulagehe nibbattitvā uttarāti laddhanāmā anukkamena viññutaṃ patvā paṭācārāya theriyā santikaṃ upasaṅkami. Therī tassā dhammaṃ kathesi. Sā dhammaṃ sutvā saṃsāre jātasaṃvegā sāsane abhippasannā hutvā pabbaji. Pabbajitvā ca katapubbakiccā paṭācārāya theriyā santike vipassanaṃ paṭṭhapetvā bhāvanamanuyuñjantī upanissayasampannatāya indriyānaṃ paripākaṃ gatattā ca na cirasseva vipassanaṃ ussukkāpetvā saha paṭisambhidāhi arahattaṃ pāpuṇi. Arahattaṃ pana patvā attano paṭipattiṃ paccavekkhitvā udānavasena –
青年们拿起杵，舂捣谷物；
青年们养育妻儿，获得财富。
‘‘Musalāni gahetvāna, dhaññaṃ koṭṭenti māṇavā; Puttadārāni posentā, dhanaṃ vindanti māṇavā.
要在佛陀的教法里努力修行，做了之后才不会后悔。
赶快把脚洗干净，然后坐到一边去。
‘‘Ghaṭetha buddhasāsane, yaṃ katvā nānutappati; Khippaṃ pādāni dhovitvā, ekamantaṃ nisīdatha.
把心安立起来，让它专一、好好地安定下来；
你们要观察诸行，把它们看作他者，而不是看作自我。
‘‘Cittaṃ upaṭṭhapetvāna, ekaggaṃ susamāhitaṃ; Paccavekkhatha saṅkhāre, parato no ca attato.
我听了她的话，也就是波吒左罗的教导之后，
洗了脚之后，我坐到一边。
‘‘Tassāhaṃ vacanaṃ sutvā, paṭācārānusāsaniṃ; Pāde pakkhālayitvāna, ekamante upāvisiṃ.
夜里初更时分，我回忆起过去生的种种。
夜里中夜时分，我让天眼变得清净。
‘‘Rattiyā purime yāme, pubbajātimanussariṃ; Rattiyā majjhime yāme, dibbacakkhuṃ visodhayiṃ.
在夜晚的最后一个时段，我粉碎了黑暗的聚集。
我证得了三明，然后起身；你的教诫，我已经照做了。
‘‘Rattiyā pacchime yāme, tamokkhandhaṃ padālayiṃ; Tevijjā atha vuṭṭhāsiṃ, katā te anusāsanī.
就像三十三天的天神之王帝释，在战场上从未被击败；
我将会被众人簇拥着而住，我已证得三明，诸漏已尽。
‘‘Sakkaṃva devā tidasā, saṅgāme aparājitaṃ; Purakkhatvā vihassāmi, tevijjāmhi anāsavā’’ti. –
他诵出了这些偈颂。
Imā gāthā abhāsi.
在这里，“把心安立起来”的意思是：把修习的心安立在业处上。怎么安立呢？“以专一、善等持的心去观照”，意思是观察自己的修行实践，也就是对诸行观照无常、苦、无我这三个特征。这段话是在教诫的时候，以随顺自己及其他比丘尼、长老尼等之教诫的方式而说。“波咤左罗的教导”，指的是波咤左罗长老尼的教诲。也有版本写作“波咤左罗的教说”。
Tattha cittaṃ upaṭṭhapetvānāti bhāvanācittaṃ kammaṭṭhāne upaṭṭhapetvā. Kathaṃ? Ekaggaṃ susamāhitaṃ paccavekkhathāti paṭipattiṃ avekkhatha, saṅkhāre aniccātipi, dukkhātipi, anattātipi lakkhaṇattayaṃ vipassathāti attho. Idañca ovādakāle attano aññesañca bhikkhunīnaṃ theriyādīnaṃ ovādassa anuvādavasena vuttaṃ. Paṭācārānusāsaninti paṭācārāya theriyā anusiṭṭhiṃ. ‘‘Paṭācārāya sāsana’’ntipi vā pāṭho.
这时“我起身”是指：因为已经证得三明，所以后来从座位上起来。这位长老尼也是在某一天，在波吒左罗长老尼面前把业处弄清楚之后，回到自己住的地方，盘腿坐下。她下定决心：“只要我的心还没有不执取地从诸漏中解脱，我就不拆开这个盘腿坐。”然后开始观照诸行，依次让观慧不断增长，顺着道次第，证得了具足神通与无碍解的阿拉汉果。当十九种省察智生起时，她生起欢喜：“现在我已经完成了该做的事。”在曙光出现时，她说出这些偈颂，然后伸开双腿。之后，天完全亮了，她来到长老尼面前，回应了这些偈颂。因此说“你的教诫已经完成”等等。其余一切都和前面所说的一样。
Atha vuṭṭhāsinti tevijjābhāvappattito pacchā āsanato vuṭṭhāsiṃ. Ayampi therī ekadivasaṃ paṭācārāya theriyā santike kammaṭṭhānaṃ sodhetvā attano vasanaṭṭhānaṃ pavisitvā pallaṅkaṃ ābhujitvā nisīdi. ‘‘Na tāvimaṃ pallaṅkaṃ bhindissāmi, yāva me na anupādāya āsavehi cittaṃ vimuccatī’’ti nicchayaṃ katvā sammasanaṃ ārabhitvā, anukkamena vipassanaṃ ussukkāpetvā maggapaṭipāṭiyā abhiññāpaṭisambhidāparivāraṃ arahattaṃ patvā ekūnavīsatiyā paccavekkhaṇāñāṇāya pavattāya ‘‘idānimhi katakiccā’’ti somanassajātā imā gāthā udānetvā pāde pasāresi aruṇuggamanavelāyaṃ. Tato sammadeva vibhātāya rattiyā theriyā santikaṃ upagantvā imā gāthā paccudāhāsi. Tena vuttaṃ ‘‘katā te anusāsanī’’tiādi. Sesaṃ sabbaṃ heṭṭhā vuttanayameva.
2. 遮罗长老尼偈颂注释
2. Cālātherīgāthāvaṇṇanā
“提起正念之后”等偈颂，是遮罗长老尼所说的偈颂。她也在过去诸佛那里积下了善行，在一次次轮回中积累了趋向解脱的善法，在这一位佛陀出世的时代，投生在摩揭陀国那罗村鲁波萨利婆罗门女的胎中。给她取名的当天，人们取名为“遮罗”，她妹妹叫“优波遮罗”，再下一个妹妹叫“尸须波遮罗”。这三姊妹都是法将（舍利弗）的妹妹，她们三人的儿子也取了同样的名字。关于她们三人的儿子，《长老偈》中说：“遮罗、优波遮罗、尸须波遮罗。”
Satiṃupaṭṭhapetvānātiādikā cālāya theriyā gāthā. Ayampi purimabuddhesu katādhikārā tattha tattha bhave vivaṭṭūpanissayaṃ kusalaṃ upacinitvā imasmiṃ buddhuppāde magadhesu nālakagāme rūpasāribrāhmaṇiyā kucchimhi nibbatti. Tassā nāmaggahaṇadivase cālāti nāmaṃ akaṃsu, tassā kaniṭṭhāya upacālāti, atha tassā kaniṭṭhāya sīsūpacālāti . Imā tissopi dhammasenāpatissa kaniṭṭhabhaginiyo, imāsaṃ puttānampi tiṇṇaṃ idameva nāmaṃ. Ye sandhāya theragāthāya ‘‘cāle upacāle sīsūpacāle’’ti (theragā. 42) āgataṃ.
这三位姊妹听说“法将出家了”，就想：“我们的兄长居然在那里出家，那法和律一定不简单，出家也一定不简单。”于是她们生起极大的热忱和强烈的意愿，丢下哭泣流泪的亲属，也出家了。出家之后，她们精勤努力，不久就证得了阿罗汉果。证得阿罗汉果之后，她们安住在涅槃之乐和果定之乐中。
Imā pana tissopi bhaginiyo ‘‘dhammasenāpati pabbajī’’ti sutvā ‘‘na hi nūna so orako dhammavinayo, na sā orikā pabbajjā, yattha amhākaṃ ayyo pabbajito’’ti ussāhajātā tibbacchandā assumukhaṃ rudamānaṃ ñātiparijanaṃ pahāya pabbajiṃsu. Pabbajitvā ca ghaṭentiyo vāyamantiyo nacirasseva arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Arahattaṃ pana patvā nibbānasukhena phalasukhena viharanti.
在这些比丘尼当中，遮罗比丘尼有一天吃完午饭、托钵回来之后，走进安陀林，坐下来度过白天。这时，魔罗来到她跟前，用种种欲乐来引诱她。针对这件事，经里这样说：
Tāsu cālā bhikkhunī ekadivasaṃ pacchābhattaṃ piṇḍapātapaṭikkantā andhavanaṃ pavisitvā divāvihāraṃ nisīdi. Atha naṃ māro upasaṅkamitvā kāmehi upanesi. Yaṃ sandhāya sutte vuttaṃ –
那时，遮罗比丘尼在上午时分穿好下衣，拿着钵和袈裟，进入舍卫城乞食。她在舍卫城乞食完毕，饭后托钵归来，就前往盲林，准备做日间禅修。她走进盲林，在一棵树下坐下来做日间禅修。这时，邪恶的魔罗来到遮罗比丘尼那里，到了之后对遮罗比丘尼这样说：
‘‘Atha kho cālā bhikkhunī pubbaṇhasamayaṃ nivāsetvā pattacīvaraṃ ādāya sāvatthiṃ piṇḍāya pāvisi. Sāvatthiyaṃ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṃ piṇḍapātapaṭikkantā yena andhavanaṃ, tenupasaṅkami divāvihārāya. Andhavanaṃ ajjhogāhetvā aññatarasmiṃ rukkhamūle divāvihāraṃ nisīdi. Atha kho māro pāpimā yena cālā bhikkhunī, tenupasaṅkami, upasaṅkamitvā cālaṃ bhikkhuniṃ etadavocā’’ti (saṃ. ni. 1.167).
在盲林里，她坐着度过白天。魔罗走近她，想让她中断梵行生活，就问：“你到底是为了谁才剃了头……”等等。于是她向他说明导师的功德和法能导向解脱，又表明自己已经完成了该做的事，以此宣告自己已经超越了魔罗的势力范围。魔罗听了之后，痛苦又沮丧，就在那里消失了。接着，她用自说偈颂的方式，讲述了与魔罗之间的对话：
Andhavanamhi divāvihāraṃ nisinnaṃ māro upasaṅkamitvā brahmacariyavāsato vicchinditukāmo ‘‘kaṃ nu uddissa muṇḍāsī’’tiādiṃ pucchi. Athassa satthu guṇe dhammassa ca niyyānikabhāvaṃ pakāsetvā attano katakiccabhāvavibhāvanena tassa visayātikkamaṃ pavedesi. Taṃ sutvā māro dukkhī dummano tatthevantaradhāyi. Atha sā attanā mārena ca bhāsitā gāthā udānavasena kathentī –
比丘尼安住正念已，诸根已修习；
她已透彻证悟了寂静的境界，那是诸行止息、安乐。
‘‘Satiṃ upaṭṭhapetvāna, bhikkhunī bhāvitindriyā; Paṭivijjhi padaṃ santaṃ, saṅkhārūpasamaṃ sukhaṃ.
你到底是为了谁才剃了头，看起来像个沙门尼？
你并不喜欢那些外道，愚痴的人啊，你为什么还这样四处游荡？
‘‘Kaṃ nu uddissa muṇḍāsi, samaṇī viya dissati; Na ca rocesi pāsaṇḍe, kimidaṃ carasi momuhā.
从这个范围之外的外道，依附于各种见解；
他们不认识法，也不精通法。
‘‘Ito bahiddhā pāsaṇḍā, diṭṭhiyo upanissitā; Na te dhammaṃ vijānanti, na te dhammassa kovidā.
有一位生于释迦族的佛陀，无与伦比；
他为我开示了法，即诸见的超越。
‘‘Atthi sakyakule jāto, buddho appaṭipuggalo; So me dhammamadesesi, diṭṭhīnaṃ samatikkamaṃ.
苦、苦的生起，以及超越苦；
圣八支道，是导向苦之止息的道。
‘‘Dukkhaṃ dukkhasamuppādaṃ, dukkhassa ca atikkamaṃ; Ariyaṃ caṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ, dukkhūpasamagāminaṃ.
我听了他的话之后，就怀着欢喜安住在教法里；
三明已经证得，佛陀的教法已经完成。
‘‘Tassāhaṃ vacanaṃ sutvā, vihariṃ sāsane ratā; Tisso vijjā anuppattā, kataṃ buddhassa sāsanaṃ.
在一切处，欢喜已被断除，黑暗的蕴聚已被击碎；
邪恶者，你要知道：你已经被打败了，终结者！
‘‘Sabbattha vihatā nandī, tamokkhandho padālito; Evaṃ jānāhi pāpima, nihato tvamasi antakā’’ti. –
她诵出了这些偈颂。
Imā gāthā abhāsi.
这里，“已建立起正念”是指：通过修习念处的功夫，在身体等对象上，以不净、苦、无常、无我的方式，把正念好好地建立起来。她说“比丘尼”，是在指自己。“诸根已修”是指：通过修习圣道，信等五根已经得到修习。“已通达寂静之境”：寂静之境就是涅槃，她以亲证的通达而通达、而作证。“诸行寂灭”：是一切行得以寂灭的因。“乐”：是究竟的乐。
Tattha satiṃ upaṭṭhapetvānāti satipaṭṭhānabhāvanāvasena kāyādīsu asubhadukkhāniccānattavasena satiṃ suṭṭhu upaṭṭhitaṃ katvā. Bhikkhunīti attānaṃ sandhāya vadati. Bhāvitindriyāti ariyamaggabhāvanāya bhāvitasaddhādipañcindriyā. Paṭivijjhi padaṃ santanti santaṃ padaṃ nibbānaṃ sacchikiriyāpaṭivedhena paṭivijjhi sacchākāsi. Saṅkhārūpasamanti sabbasaṅkhārānaṃ upasamahetubhūtaṃ. Sukhanti accantasukhaṃ.
“你究竟是为了谁而出家？”这首偈颂是魔罗说的。这里简要解释一下：在这个世间，有许多不同的宗派主张，这些主张的宣说者——外道师也为数众多。在他们当中，你到底是为了谁而剃了头、成了光头？不只是剃了光头，还因为披着袈裟，看起来就像个沙门尼。你又不喜欢外道——那些像镜子一样映照出各种宗见的苦行者和游方者之类，你对他们的种种主张一概都不认同。你这愚痴的人，到底在干什么？你舍弃了外道所施设的、所谓当下就能证得涅槃的道路，如今却走上邪道，极度迷惑地四处游荡、徘徊。
‘‘Kaṃ nu uddissā’’ti gāthā mārena vuttā. Tatrāyaṃ saṅkhepattho – imasmiṃ loke bahū samayā tesañca desetāro bahū eva titthakarā, tesu kaṃ nu kho tvaṃ uddissa muṇḍāsi muṇḍitakesā asi. Na kevalaṃ muṇḍāva, atha kho kāsāvadhāraṇena ca samaṇī viya dissati. Na ca rocesi pāsaṇḍeti tāpasaparibbājakādīnaṃ ādāsabhūte pāsaṇḍe te te samayantare neva rocesi. Kimidaṃ carasi momuhāti kiṃ nāmidaṃ, yaṃ pāsaṇḍavihitaṃ ujuṃ nibbānamaggaṃ pahāya ajja kālikaṃ kumaggaṃ paṭipajjantī ativiya mūḷhā carasi paribbhamasīti.
长老尼听了这话，就用回答的方式呵责他，说出“从这里之外”等话。其中，“从这里之外的外道”，是指从这位正自觉者的教法之外的那些人，比如库提舍迦、巴户咖等。他们用贪爱的网和见解的网罩住、覆盖众生，所以叫外道。因此说“依附于诸见”——就是亲近、依赖常见等见解，执取这些见解。从依附见解的那一刻起，就是依附外道。他们不了知法：那些外道依附常见等见解，对于“这个流转法是这样流转的”这种流转之法，不能如实了知。他们不精通法：对于“这个还灭法是这样还灭的”这种还灭之法，也不善巧。他们在流转之法这条路上尚且迷惑，更何况还灭之法呢。
Taṃ sutvā therī paṭivacanadānamukhena taṃ tajjentī ‘‘ito bahiddhā’’tiādimāha. Tattha ito bahiddhā pāsaṇḍā nāma ito sammāsambuddhassa sāsanato bahiddhā kuṭīsakabahukārādikā. Te hi sattānaṃ taṇhāpāsaṃ diṭṭhipāsañca ḍenti oḍḍentīti pāsaṇḍāti vuccati. Tenāha – ‘‘diṭṭhiyo upanissitā’’ti sassatadiṭṭhigatāni upecca nissitā, diṭṭhigatāni ādiyiṃsūti attho. Yadaggena ca diṭṭhisannissitā, tadaggena pāsaṇḍasannissitā. Na te dhammaṃ vijānantīti ye pāsaṇḍino sassatadiṭṭhigatasannissitā ‘‘ayaṃ pavatti evaṃ pavattatī’’ti pavattidhammampi yathābhūtaṃ na vijānanti. Na te dhammassa kovidāti ‘‘ayaṃ nivatti evaṃ nivattatī’’ti nivattidhammassāpi akusalā, pavattidhammamaggepi hi te saṃmūḷhā, kimaṅgaṃ pana nivattidhammeti.
这样指出了外道的言论不能导向涅槃之后，现在为了回答“你为谁而剃发”这个问题，就说了“有生于释迦族者”等话。其中，“超越诸见”是指超越一切见的方法，也就是解开见之网。其余部分按照前面所说的方式理解。
Evaṃ pāsaṇḍavādānaṃ aniyyānikataṃ dassetvā idāni kaṃ nu uddissa muṇḍāsīti pañhaṃ vissajjetuṃ ‘‘atthi sakyakule jāto’’tiādi vuttaṃ. Tattha diṭṭhīnaṃ samatikkamanti sabbāsaṃ diṭṭhīnaṃ samatikkamanupāyaṃ diṭṭhijālaviniveṭhanaṃ. Sesaṃ vuttanayameva.
3. 优波遮罗长老尼偈颂注
3. Upacālātherīgāthāvaṇṇanā
“具念”等偈颂，是优波遮罗长老尼的偈颂。她的事迹在遮罗长老尼的事迹中已经说过。因为她也是像遮罗一样，出家后建立观修，证得阿罗汉果，而发出感叹——
Satimatītiādikā upacālāya theriyā gāthā. Tassā vatthu cālāya theriyā vatthumhi vuttameva. Ayampi hi cālā viya pabbajitvā vipassanaṃ paṭṭhapetvā arahattaṃ patvā udānentī –
这位具念、具眼的比丘尼，已经修习了诸根；
她已彻底通达那寂静的道路，那不是恶人所修习的。
‘‘Satimatī cakkhumatī, bhikkhunī bhāvitindriyā; Paṭivijjhi padaṃ santaṃ, akāpurisasevita’’nti. –
她说了这首偈颂。
Imaṃ gāthaṃ abhāsi.
在这里，“具念”是指具足正念：在前分阶段，以最殊胜的念与正知而具足；后来因为修习了圣道，达到念的圆满，所以具足最上的念。这就是它的意思。“具眼”是指具足慧眼：从一开始就以能导向生灭、圣洁、洞穿的慧而具足，后来达到慧的圆满，所以具足最殊胜的慧眼——这就是所说的意思。“不为下劣之人所习行”是指被非低劣者、最上之人、圣者、诸佛等所修习。
Tattha satimatīti satisampannā, pubbabhāge paramena satinepakkena samannāgatā hutvā pacchā ariyamaggassa bhāvitattā sativepullappattiyā uttamāya satiyā samannāgatāti attho. Cakkhumatīti paññācakkhunā samannāgatā, ādito udayatthagāminiyā paññāya ariyāya nibbedhikāya samannāgatā hutvā paññāvepullappattiyā paramena paññācakkhunā samannāgatāti vuttaṃ hoti. Akāpurisasevitanti alāmakapurisehi uttamapurisehi ariyehi buddhādīhi sevitaṃ.
“你为何不喜欢生呢？”这首偈颂，是魔罗为了引诱那位长老尼贪著诸欲而说的。因为魔罗曾问长老尼：“比丘尼，你为何不喜欢呢？”（《相应部》1.167）长老尼回答说：“贤友，我确实不喜欢生。”于是魔罗为了说明“已出生的人才能享受诸欲，所以生也该被希求，诸欲也该被享用”，而说了这话：
‘‘Kinnu jātiṃ na rocesī’’ti gāthā theriṃ kāmesu upahāretukāmena mārena vuttā. ‘‘Kiṃ nu tvaṃ bhikkhuni na rocesī’’ti (saṃ. ni. 1.167) hi mārena puṭṭhā therī āha – ‘‘jātiṃ khvāhaṃ, āvuso, na rocemī’’ti. Atha naṃ māro jātassa kāmā paribhogā, tasmā jātipi icchitabbā, kāmāpi paribhuñjitabbāti dassento –
你为什么不欢喜出生呢？出生的人都在享受欲乐。
享受欲乐吧，别到后来懊悔。
‘‘Kinnu jātiṃ na rocesi, jāto kāmāni bhuñjati; Bhuñjāhi kāmaratiyo, māhu pacchānutāpinī’’ti. –
它的意思是：到底是什么原因，让你不赞成投生，也不该赞成投生呢？根本没有这样的原因。因为一旦出生，就能享受各种欲乐——在这里出生的人，受用色等与欲乐相关的对象，就是在享受欲乐。还没出生的人根本没有这个机会，所以你就尽情享受欲乐和欲戏之乐吧。不要事后才后悔，说“我年轻时财富存在时，却没有享受过欲乐”。在这个世间，所谓法的目的，无非就是获得利益，而这个利益指的就是欲乐——这个意思很清楚。
Tassattho – kiṃ nu taṃ kāraṇaṃ, yena tvaṃ upacāle jātiṃ na rocesi na roceyyāsi, na taṃ kāraṇaṃ atthi. Yasmā jāto kāmāni bhuñjati idha jāto kāmaguṇasaṃhitāni rūpādīni paṭisevanto kāmasukhaṃ paribhuñjati. Na hi ajātassa taṃ atthi, tasmā bhuñjāhi kāmaratiyo kāmakhiḍḍāratiyo anubhava. Māhu pacchānutāpinī ‘‘yobbaññe sati vijjamānesu bhogesu na mayā kāmasukhamanubhūta’’nti pacchānutāpinī mā ahosi. Imasmiṃ loke dhammā nāma yāvadeva atthādhigamattho attho ca kāmasukhatthoti pākaṭoyamatthoti adhippāyo.
长老尼听了这话，就说明出生本身就是苦的相状，也表明自己和他都已超越了那种境界，然后呵斥他：
Taṃ sutvā therī jātiyā dukkhanimittataṃ attano ca tassa visayātikkamaṃ vibhāvetvā tajjentī –
生下来就一定会死，手脚会被砍断；
出生的人会遭受杀害、捆绑和折磨，陷入痛苦。
‘‘Jātassa maraṇaṃ hoti, hatthapādāna chedanaṃ; Vadhabandhapariklesaṃ, jāto dukkhaṃ nigacchati.
释迦族中诞生了一位正等觉者，他无人能胜；
他为我宣说了超越出生的法。
‘‘Atthi sakyakule jāto, sambuddho aparājito; So me dhammamadesesi, jātiyā samatikkamaṃ.
苦、苦的生起、以及超越苦；
以及导向苦之止息的八支圣道。
‘‘Dukkhaṃ dukkhasamuppādaṃ, dukkhassa ca atikkamaṃ; Ariyaṃ caṭṭhaṅgikaṃ maggaṃ, dukkhūpasamagāminaṃ.
听了她的话之后，我安住在教法中，心怀喜乐；
三明已经证得，佛陀的教法已经完成。
‘‘Tassāhaṃ vacanaṃ sutvā, vihariṃ sāsane ratā; Tisso vijjā anuppattā, kataṃ buddhassa sāsanaṃ.
在一切处，欢喜已被断除，黑暗的蕴聚已被击碎；
邪恶者，你要这样知道：你已被击败，你已终结。
‘‘Sabbattha vihatā nandī, tamokkhandho padālito; Evaṃ jānāhi pāpima, nihato tvamasi antakā’’ti. –
他说了这些偈颂。
Imā gāthā abhāsi.
在这里，“已生者才有死”的意思是：已经出生的众生才会死，没有出生的不会死。不只是死，像老、病等一切灾祸，全都发生在已生者身上，都以生为根源。所以世尊说：“以生为缘，老死、愁、悲、苦、忧、恼便生起。”也正因为这样，才说“手足被砍断”——手足被砍断这种事，只发生在已生者身上，没出生的不会。这里应当知道，通过手足被砍断这个说法，也显示了三十二种刑罚。同样因此说：“杀害、捆绑与折磨，已生者才遭受。”所谓夺命、拳打等杀害折磨，所谓枷锁捆绑等束缚折磨，以及其他任何苦，这一切都只有已生者才会遭受，没出生的不会。所以我不喜欢生。
Tattha jātassa maraṇaṃ hotīti yasmā jātassa sattassa maraṇaṃ hoti, na ajātassa. Na kevalaṃ maraṇameva, atha kho jarārogādayo yattakānatthā, sabbepi te jātassa honti jātihetukā. Tenāha bhagavā – ‘‘jātipaccayā jarāmaraṇaṃ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā sambhavantī’’ti (mahāva. 1; vibha. 225; udā. 1). Tenevāha – ‘‘hatthapādāna chedana’’nti hatthapādānaṃ chedanaṃ jātasseva hoti, na ajātassa. Hatthapādachedanāpadesena cettha bāttiṃsa kammakāraṇāpi dassitā evāti daṭṭhabbaṃ. Tenevāha – ‘‘vadhabandhapariklesaṃ, jāto dukkhaṃ nigacchatī’’ti. Jīvitaviyojanamuṭṭhippahārādisaṅkhātaṃ vadhapariklesañceva andubandhanādisaṅkhātaṃ bandhapariklesaṃ aññañca yaṃkiñci dukkhaṃ nāma taṃ sabbaṃ jāto eva nigacchati, na ajāto, tasmā jātiṃ na rocemīti.
现在，为了从最根本处说明自己已经完全超越了生和欲乐，他说了“有生于释迦族者”等话。其中，“无败者”是指不被烦恼魔等任何一者所击败。因为导师确实是一切征服者，已经彻底降伏了包括诸天在内的整个世间而安住，所以称为“无败者”。其余部分因为按照前面已说的方式，文义浅显易懂。
Idāni jātiyā kāmānañca accantameva attanā samatikkantabhāvaṃ mūlato paṭṭhāya dassentī – ‘‘atthi sakyakule jāto’’tiādimāha. Tattha aparājitoti kilesamārādinā kenaci na parājito. Satthā hi sabbābhibhū sadevakaṃ lokaṃ aññadatthu abhibhavitvā ṭhito , tasmā aparājito. Sesaṃ vuttanayattā uttānameva.
